Danijel Šifer: Bosna rodila evropski džihad

MEĐUNARODNI krivični sud za bivšu Jugoslaviju, koji ima veoma selektivan manir izricanja presuda od svog osnivanja - zatvaranje svih političkih i vojnih rukovodilaca Srba i, suprotno, oslobađanje gotovo svih bosansko-muslimanskih i hrvatskih lidera -deluje kao institucija čiji veoma pristrasan rad, često, njenom političkom orijentacijom, nema nikakve veze sa pravdom dostojnom tog imena, objektivnom i nepristrasnom.

Daleko od toga da želim da umanjim zločine za koje su bili krivi Srbi između 1992. i 1995. Neutralnog posmatrača, međutim, začuđuje to do koje mere su odgovorni iz redova bosanskih muslimana i Hrvata sistematski oslobađani, za iste zločine: ni bivši predsednik bosanskih muslimana Alija Izetbegović, autor veoma fanatične "Islamske deklaracije", bliske ideologijama Al kaide i Islamske države, koji su danas porinuli u krv i vatru našu slobodnu i demokratsku Evropu, ni bivši predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, notorni antisemita i osvedočeni revizionista, nikada nisu bili uznemireni od strane ovog suda.

Umrli su, pokriveni počastima, prirodnom smrću, sahranjeni kao heroji, ako ne i kao mučenici! Pravična rezolucija UN trebalo bi da jednako osudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zverstva koja su počinile vojne i paramilitarne snage bosanskih muslimana pod komandom Nasera Orića.

General Filip Morijon, bivši komandant Unprofora to je nedvosmisleno potvrdio, ali su to, nažalost, veoma malo čuli konformistički mediji i antisrpsko okru-ženje:

"U noći pravoslavnog Božića, svetoj noći januara 1993, Naser Orić je vodio napade na srpska sela... Bilo je odsečenih glava, gnusnog masakra koji su počinile snage Nasera Orića u svim okolnim selima", imao je hrabrost da izjavi. Ova sela bosanskih Srba, sravnjena sa zemljom i spaljena, obišao sam i opisao u mojoj knjizi "Rekvijem za Evropu" u maju 1993. Naser Orić i njegovi krvnici su proglašeni krivim za najteže zločine nad srpskim civilima.

Ali, najgore u ovoj žalosnoj priči je da je Haški tribunal, nepri- hvatljivo i nedostojno, tog istog Nasera Orića oslobodio za njegova bezbrojna ubistva!

Još gore, sada je jasno da su se u snage bosanskih muslimana naširoko infiltrirali borci Al kaide, naročito krvožedni, koji su došli u pomoć svojoj "muslimanskoj braći", iz Avganistana, Irana, Pakistana i Saudijske Arabije:

"Alahu akbar!", uzvikivali su odsecajući glave svojim srpskim neprijateljima, a onda s tim glavama ponekad igrali fudbal! Takođe je veoma jasno da su prva odsecanja glava, od strane onih koji su kasnije postali Islamska država, koja danas teroriše gradove kao što su Pariz ili Brisel, bila protiv Srba, u Bosni.

Zar nije na istoj terotoriji, u vreme rata u bivšoj Jugoslaviji, nastao džihad u Evropi, što, takođe, dokazuje i famozna "Banda iz Rubea", francuska teroristička ćelija.

Istovremeno, hrvatski general Ante Gotovina, iako je odgovoran, u Krajini, za najgore etničko čišćenje, u operaciji "Oluja", proglašen je nevinim, a zatim oslobođen od ovih teških optužbi. Da je osećanje pravednosti ostalo samo pusta želja za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, imajući u vidu skandaloznu nekažnjenost koju uživaju bosanski i hrvatski zločinci, u to nema nikakve sumnje.

Reč je o nepoštenim, različitim aršinima. Imam utisak, danas, da Radovan Karadžić krivično plaća za ceo svet u Haškom tribunalu:

Karadžić nije kriv za sve zločine za koje je optužen u Hagu. Presuda od 40 godina zatvora je nepravedna!

Karadžić mi se uvek poveravao da u Bosni ne želi da se bori protiv muslimana, koje je poštovao, nego protiv islamskog fundamentalizma, terorizma i džihada, varvarstva Al kaide koja je danas, konkretno, postala Islamska država.

Karadžić je bio ubeđen da njegov narod, Srbi u Bosni, predstavljaju neku vrstu političkog i vojnog bedema koji štiti slobodu u Evropi, protiv varvarstva Islamske države u nastajanju.

Danijel Šifer, filozof