Na birou 1.500 dece

- Od svih maloletnika na evidenciji naše službe, oko 200 njih su nezaposleni koji imaju 15 godina. Oni su, uglavnom, napustili školu kako bi što pre došli do posla - kaže Dragan Đukić, direktor Sektora za posredovanje u zapošljavanju NSZ, i dodaje da prekid obrazovanja po pravilu ide ”pod ruku” sa siromaštvom.

Među maloletnim nezaposlenima većina je bez ikakvih kvalifikacija, jer nisu stekli diplome za obavljanje nekog zanimanja. Samo neznatan broj njih osposobljen je za konkretnu delatnost i završili su srednju školu i to trogodišnju. Ni oni ne razmatraju opciju da upišu visoke škole.

- Dobar deo programa, koji se nude u srednjem stručnom obrazovanju, učenike priprema za radnička zanimanja i deca koja se upisuju u te trogodišnje škole pripremaju se za uključivanje na tržište rada, a ne za dalje obrazovanje. Pretežno je reč o deci iz siromašnih porodica - objašnjava Đukić.

S takvim kvalifikacijama nemaju ni prevelike šanse da se brzo i dobro zaposle. Uz posredovanje NSZ, prošle godine je posao našlo oko 5.000 tinejdžera.

- To su, uglavnom, jednostavni poslovi u oblasti komunalnih usluga kao što su održavanje zelenila i slično, ali i poslovi pomoćnih radnika u građevinarstvu, trgovaca, kasira, alatničara, šivača, elektromontera, elektroinstalatera, kuvara, auto-električara, medicinske sestre...

I u ovom trenutku, od svih neraspoređenih maloletnika, samo njih 50 drži zanat u rukama. Na prvu platu tako još čeka 26 kozmetičarki i frizerki, šestoro trgovaca, desetoro ugostitelja, jedan plastičar, trojica farbara...

DOZVOLA RODITELjA

ODLUCI da se što pre zaposli dete, najčešće ”kumuju” roditelji.

- Radni odnos sa mlađima od 18 godina može da se zasnuje samo uz pisanu saglasnost roditelja, usvojioca ili staratelja. A čak i tada pod uslovom da takav rad ne ugrožava zdravlje - dodaje Đukić.

Zato je neophodno i zdravstveno uverenje o sposobnosti za obavljanje poslova i potvrda da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.