Organe daje 60.000 građana

U našim kliničkim centrima i VMA rade se jedino transplantacije bubrega i jetre, a na organe se čeka godinama. Dr Danica Mihajlović, direktor Uprave za biomedicinu, primećuje da se u poslednje vreme povećava i broj vlasnika donorskih kartica, i što je još značajnije, broj porodica koje daju saglasnost da se uzmu organi njihovih najbližih u stanju moždane smrti.

Bubreg, prema zvaničnoj evidenciji, čeka oko 900 ljudi, a jetru, prema nekim procenama stručnjaka od 50 do 70 ljudi. Koliko je kandidata za presađivanje srca, pankreasa ili pluća niko ne zna. U Vojnomedicinskoj akademiji kažu da se spremaju za prvu transplantaciju pankreasa, a godinama se već u javnom zdravstvu najavljuje oživljavanje programa presađivanja srca, koji je pokrenut 1996. godine i posle samo nekoliko transplantacija prekinut 2000. godine.

- Organe je od 2002. godine, kada je pokrenuta akcija, u našem centru zaveštalo oko 50.000 ljudi - kaže pukovnik dr Zoran Kovačević, načelnik Klinike za nefrologiju VMA. - Ohrabruje, međutim, činjenica da se tri-četiri puta povećao broj porodica koje u slučaju moždane smrti daju saglasnost da se uzmu organi donora.

U KC Vojvodine i KC Niš podeljeno je još oko 10.000 donorskih kartica.

I dalje smo na začelju Evrope po broju donora. Dok zapadna Evropa i Amerika godišnje imaju 35 donora na milion stanovnika, Srbija ima tek pet-šest, što je pet puta manje nego u Sloveniji ili Hrvatskoj.

PRESAĐENO 1.500 BUBREGA

Za 36 godina, koliko je prošlo od prve transplantacije u Srbiji, presađeno je više od 1.500 bubrega, najviše, oko 850 u Kliničkom centru Srbije. Većina tih transplantacija rađena je sa organom uzetim od srodnika. Prošle godine presađeno je 28 bubrega kadavera (osoba u stanju moždane smrti), što je više nego ikada do tada. Sama transplantacija bubrega kod nas je četiri puta jeftinija nego u svetu, gde košta 65.000 evra.