General nad generalima

Najviši činovi kroz istoriju menjali su nazive, a oružanim snagama komandovali su generali različitog ranga.

Čin „general“, bez dodataka (pukovnik, potpukovnik ili major) zauzima četvrtu stepenicu generalskih činova u Vojsci Srbije, a na onoga ko će ga poneti čekao je pune četiri godine.

Među 36 generala Vojske Srbije najviše je „najmlađih“ - brigadnih generala (jedna zvezdica). Nešto je manje general-majora (dve zvezdice), a njihove kolege sa tri „čvarka“ na ramenima i „podnaslovom“ potpukovnika mogu se izbrojati na prste.

Ovakvo rangiranje generala naše vojske, zajedno sa drugim promenama naziva činova, uvedeno je 2007. godine. „Piramida“ kakvu ima Vojska Srbije na tragu je većine savremenih armija, u kojima su nosioci bluza sa „hrastovim lišćem“ svrstani u najviše pet kolona. Toliko imaju i zvezdica na ramenima.

PETA ZVEZDICA

VEĆ je zaboravljeno, međutim, da je čin „general“ postojao i u rangiranju Jugoslovenske narodne armije, mada nikome nikada nije dodeljen. Po svemu sudeći, bio je rezervisan za naslednika Josipa Broza na čelu vojske.

Kako je Tito bio jedini i večiti maršal, socijalističkom „prestolonasledniku“ bio je namenjen jedan čin manje. Pred generalom je, tako, morao da stane mirno čak i general armije, što je čin koji su nosili uglavnom tadašnji ministri odbrane. Najbliži „petoj zvezdici“ bio je svojevremeno Ivan Gošnjak, mada je na svoje epolete nikada nije zakačio.

U čin generala armije unapređen je 1999. godine Dragoljub Ojdanić, a pre njega je ovaj čin nosio Nikola Ljubičić.

OBRENOVIĆI

Prvi generali srpske vojske bila su braća kneza Miloša Obrenovića - Milan i Jevrem. Pravo da se diče ovim rangom dobili su 1837. godine, a uz titutlu je dodavana i neka vrsta stepena - major i divizijar. Ove titule, međutim, tek stidljivo su privirile u mladu vojsku, a promenama zakona menjali su se i njihovi nazivi. Najpoznatiji generali tog vremena su Jovan Atanacković, František Zah, Jovan Belimarković, Boža Janković, Milojko Lešjanin, Jovan Mišković...

Među krupnijim promenama u rangiranju najviših oficira srpske vojske je uvođenje čina - vojvode.

Kako objašnjava istoričar dr Mile Bjelajac, autor knjige „Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije“, vojvoda je čin koji se dobijao u ratu za najveće zasluge i bio je viši od generalskog. U miru je dodeljen samo jednom. Kralj Aleksandar Karađorđević njime je „ovenčao“ francuskog maršala Franša d’ Eperea 1921. godine.

Ratne činove pre njega dobili su čuveni generali - Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić i Petar Bojović.

STEPENOVANJE

- Prvi stepenovani generalski čin u Srbiji dobio je kralj Milan Obrenović - kaže Bjelajac. - On je nosio naslov armijskog generala. To se dogodilo posle njegove abdikacije, kada ga je Aleksandar postavio za vrhovnog komandanta vojske. Srpska vojska poznavala je i mogućnost da se pukovnik pred penzionisanje promoviše u zvanje počasnog generala, koji je po potrebi mogao da bude aktiviran.

Bjelajac napominje da su stepenovani generalski činovi sistemski uvedeni 1923. godine. Vojska Kraljevine SHS dobila je tada brigadne, divizijske i armijske generale.

- Selekcija kandidata, međutim, nije uvek bila principijelna. Neformalne grupe činile su da se privilegovani pojedinci postavljaju na „dobre“ funkcije, jer je i među najvišim oficirima bilo velikih razlika. Pojedini generali bili su u Beogradu, većina u unutrašnjosti, jedni su živeli u vilama, a bilo je i onih čiji je stan stajao u nekoliko soba u kasarnama... - objašnjava Bjelajac.

LAJTNANT

Još u vreme zasedanja Avnoja usvojena su rešenja činova u Narodnooslobodilačkoj vojsci, čime je napravljen raskid sa tradicijom kraljevine. Generali starog sistema koji su tokom ratnih godina pobacali kokarde i okačili petokrake, njih desetak, dobili su činove nove države. Prvi put je uveden čin general-lajtnanta, koji je, primera radi, poneo proslavljeni komandant NOV Peko Dapčević.

- Rang „general-lajtnanta“ uzet je iz sovjetske vojne tradicije, mada ga poznaje i američka vojska kroz dve zvezdice na epoletama - ukazuje naš sagovornik. - Posle svađe sa SSSR, on je napušten i od 1952. je zaokružen sistem činova koji je bio u upotrebi gotovo pola veka. Pandan general-majora u mornarici bio je kontraadmiral, general-potpukovnika - viceadmiral, dok je parnjak general-pukovniku bio - admiral. U mornarici je postojao i admiral flote, a jedini koji ga je nosio bio je Branko Mamula.

Činovi JNA opstali su i posle raspada zajedničke države, a koristila ih je i Vojska Jugoslavije.

JUNAK PAO NA ISPITU

U VOJSCI Kraljevine Jugoslavije za sticanje generalskog čina polagao se, pred komisijom, poseban ispit. Neretko to je bila prepreka da se odlični oficiri, dokazani junaci i heroji iz ratnih dana ne domognu generalskih epoleta.

To se dogodilo i Dragutinu Gavriloviću, koji se kao major proslavio herojskom odbranom Beograda 1915. godine. Zbog bolesti nije se dobro pripremio za „propitivanje“ i pao je na ispitu. Mnogorojnim apelima njegovih ratnih drugova da mu se odobori „popravni“ Komanda nije udovoljila i veliki junak se penzionisao kao - pukovnik.

VELIKA UNAPREĐENJA

PRVO veliko unapređenje u generalski čin jednim ukazom dogodilo se s jeseni 1918. godine. Generalski čin tada je poneo i regent Aleksandar Karađorđević. On ga je dobio tek kada je rat prošao, a ratne godine prošao je u pukovničkoj uniformi.

- Masovna unapređenja dogodila su se i 1923. i 1925. godine. Ali, bilo je i veoma brojnih penzionisanja. Tako je 1929. godine jednim ukazom umirovljen veći broj generala i gotovo 200 pukovnika, od kojih su većina bili junaci iz ratne epopeje - kaže Mile Bjelajac. - Masovno penzionisanje se više puta ponovilo - 1992. godine, 2002, 2003. Malo je poznato da je 1968. godine u penziju poslato 30 generala.