Država se zadužila 200 miliona evra

DRŽAVNE evro-obveznica u sredu su planule na prvoj aukciji. Svih 200.000 emitovanih zapisa, ukupne vrednosti od 200 miliona evra banke i investitori su kupili. Vrednosne hartije države Srbije su prodate po kamati od 4,48 odsto, na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 17. februara sledeće godine.

Kako kažu u Ministarstvu finansija, bila je to prva aukcija državnih zapisa u evrima, a prikupljena sredstva biće iskorišćena za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje obaveza koje dospevaju ove godine. Za četiri dana biće ponuđene i 15-godišnje kuponske obveznice sa kamatom od 5,85 odsto.

Osim što će država popuniti svoje rupe u kasi, ova trgovina bi trebalo da stabilizuje devizni kurs i još ojača domaću valutu. Bankari ne očekuju da će doći do drastičnog obaranja evra, što i nije cilj države. Tako su banke u sredu uglavnom trgovale po 103,25 i 103,30 dinara, tako da će u četvrtak zvanični srednji kurs biti 103,3 dinara za jedan evro.

- Ulaganje u evro-obveznice ne bi trebalo da se odražava previše na devizno tržište, jer će i domaći i strani investitori ulagati direktno iz deviznih izvora - kaže Sonja Miladinovski, član IO Sosijet ženeral banke. - Ne verujem da će bilo ko angažovati dinarska sredstva da bi kupio evre koje će uložiti u ove obveznice. Ako se to i desi, bar kada je reč o bankama, mogući volumen ovih transakcija je u okviru limita otvorenih deviznih pozicija koje svaka banka ima i čiji je obim poznat i pod kontrolom NBS.

Ovo je, kako kaže Sonja Miladinovski, samo dodatni vid bankarskih plasmana, pored standardnih kredita koje se daju privredi i stanovništvu. Dobra strana ovih plasmana je što bankama značajno pomaže u upravljanju tekućom likvidnošću.

Ekonomisti su skeptični kada je u pitanju ovakav iskorak države, i upozoravaju:

- Osnovna opasnost je da nam se može dogoditi hrvatski sindrom, odnosno da država postane prezadužena - smatra Miodrag Zdravković, ekonomista. - S druge strane, prodaja evro obveznica znači da banke više ne interesuju dinarske hartije od vrednosti, odnosno da ne veruju u domaću valutu, stopu inflacije i ostale makroekonomske parametre i da im je najsigurnije da ulaze u evro-zapise.


GUVERNER NBS: KORISTITE DINARE

- Prodaja obveznica države u evrima ne bi trebalo da ima neposrednog uticaja na kretanje, jer će, očito, raspoloživi evri biti korišćeni za plaćanje ovih zapisa - kaže za „Novosti“ guverner NBS Dejan Šoškić. - Namena ovako prikupljenih sredstava može uticati na kretanja na domaćem tržištu, jer ako se ta sredstva koriste za plaćanja države prema inostranstvu ova emisija obveznica će biti monetarno neutralna. Ako se, međutim, koriste za plaćanja u zemlji, posledice će biti monetarno ekspanzivne. Šteta je što se ne koristi visoka prisutnost raspoloženja međunarodnih investitora za kupovinu dugoročnih obveznica Srbije u dinarima i bez valutne klauzule. U takvoj situaciji Republika Srbija, odnosno svi mi kao poreski obveznici, ne bismo preuzimali na sebe valutni rizik u zaduživanju, a monetarne posledice ne bi bile ekspanzivne.