„Srbijagas“ preuzima „Lateks“?

SINONIMI za „Srbijagas“ već neko vreme nisu samo „jedini uvoznik“ i „najveći distributer“ ovog energenta. Ovo javno preduzeće je tokom poslednje dve godine na ime dugova preuzelo, i tako od stečaja spaslo, tri preduzeća, a kupovinom akcija postalo je vlasnik i suvlasnik još triju firmi. Od prošle nedelje vode se razgovori o tome može li „Srbijagas“ da preuzme i pokrene proizvodnju i u čačanskoj hemijskoj industriji „Lateks“, koja je bankrotirala.

„Srbijagas“ je do sada postao vlasnik Srpske fabrike stakla „Paraćin“, pančevačke „Azotare“, trećine „Informatike“, „Agroživa“, Metanolsko-sirćetnog kompleksa i dela osiguravajuće firme „Kosig“. Spisak prisvojenih firmi ne bi morao da se zaustavi na čačanskoj fabrici, pošto bi „Srbijagas“ zbog velikih neizmirenih dugova mogao da preuzme čak 175 preduzeća u Srbiji.

- Mi smo pola godine posle preuzimanja ušli u proizvodnju koja je pre toga godinu dana stajala - kaže Milan Ivović, predsednik Samostalnog sindikata u pančevačkoj „Azotari“. - Preuzimanje je bilo najkvalitetniji način da „Srbijagas“ naplati svoja potraživanja na ime potrošnje gasa. Stečaj i rasprodaja ne bi bili dobri ni za njih ni za nas, jer smo mi među najvećim potrošačima gasa u Srbiji. Država, međutim, mora da se izjasni o vlasničkim odnosima, jer „Srbijagas“ u njeno ime rukovodi „Azotarom“. Nama je sudbina da neko investira u prerađivačke kapacitete i da nam „Amonijak“ radio 320 dana godišnje. Jedina šansa je pronalaženje strateškog partnera i ulazak svežeg kapitala.

STRUČNJACI

STRUČNA javnost nije jedinstvena u stavu o ovakvom širenju delokruga „Srbijagasa“.

- Verujem da je u tim slučajevima dominantan partijski interes - kaže ekonomista Milan Kovačević. - Može da se dogodi da „Srbijagas“ smišljeno nekoj firmi toleriše neplaćanje i dozvoljava da se dugovi gomilaju, kako bi je na kraju preuzeo. Ovako imaju na raspolaganju mnogo više upravnih odbora u koje mogu da smeštaju svoje ljude.