Vratimo se na ognjišta

USLOVI za povratak Srba na Kosovo i Metohiju daleko su od dobrih i nose velike teškoće i rizike. Ne možemo, međutim, da čekamo da nam drugi stvaraju bolje okolnosti. Svako bi trebalo da dođe na svoje ognjište i tako doprinese povratku. Primeri pojedinaca koji su to učinili, iako malobrojni, ulivaju nadu da će njihovim stopama krenuti i ostali raseljeni Srbi.

Ovako, za „Novosti“, govori novoustoličeni episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić). Sličnu poruku narodu u pokrajini on je uputio i na božićnoj liturgiji u hramu svetog Đorđa u Prizrenu. Vladika naglašava i da je povratak istorijskog i duhovnog središta Eparhije raško-prizrenske u grad na Bistrici, posle 11 godina izbeglištva, svojevrsni poziv Srbima da se vrate tamo gde pripadaju.

* Kakvi su planovi obnove i izgradnje porušenih pravoslavnih svetinja na Kosmetu?

- Obnova uništenih hramova naš je dugoročni zadatak. Podižući svetinje, radimo na obnovi crkvenog i duhovnog života. Uz obnovljene hramove u Prištini, Istoku i Prizrenu, poslednjih meseci udahnut je novi život i ugašenim parohijama, tako što smo u njima postavili mlade sveštenike. Planiramo i obnovu parohije u Peći, kao i nastavak obnove kompleksa Bogoslovije u Prizrenu. Tu ćemo, uz Božiju pomoć, ponovo da pokrenemo crkveno-prosvetni rad.

* Crkva je bila stožer opstanka srpskog naroda na Kosmetu i u najtežim vremenima. Kako vidite ulogu crkve u današnjim okolnostima?

- Najvažniji zadatak biće jačanje duhovnog rada i nastavak humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu. Važno je i da narodne kuhinje koje vodi NVO „Majka devet Jugovića“ nastave da rade. Ukoliko bude uslova, njihov broj biće povećan. Crkva treba da gradi opštu slogu, jer samo jedinstveni i solidarni možemo da opstanemo.

* Kakva je situacija u manastirima koje više ne obezbeđuju snage Kfora? Kako ocenjujete saradnju sa Kosovskom policijom?

- Smatram da nije sazrelo vreme da obezbeđenje naših najvažnijih i najugroženijih svetinja bude u rukama Kosovske policije. U nju nemamo poverenje, kakvo smo imali u vojnike Kfora, koji su bili profesionalniji, ali i bolje razumevali međuljudske odnose. Nismo, međutim, u stanju da biramo, već smo prinuđeni da prihvatajući ponuđeno, čuvamo naše svetinje i narod.

* Više od deceniju od ratnih zbivanja na Kosmetu Srbi su i dalje u izuzetno teškoj situaciji. Čini se da su na izmaku snage. Kako ih, posle toliko iskušenja, ohrabriti da ostanu u pokrajini?

- Eparhija će uložiti sve napore da pomogne opstanku Srba na Kosmetu. Za razliku od prethodne eparhijske uprave, kada se mnogo pričalo o patriotizmu, a malo radilo sa narodom, mi ćemo da jačamo duhovni života našeg naroda. Neće nam biti bolje ako smo ogorčeni na sve oko sebe. Vera u raspetog Hrista, međutim, uči nas da se zlo pobeđuje dobrotom, mržnja ljubavlju, a beznađe nadom u Gospoda. Povratak našeg naroda veri, otvoriće mu nove izvore snage.

* Među Srbima na Kosmetu prisutne su i podele, naročito oko priznavanja institucija takozvane države Kosovo. Kako prevazići razlike koje postoje?

- Uloga Crkve jeste da čini da podele našeg naroda budu što manje i da Srbi, bez obzira na političku pripadnost, osećaju da su jedan narod Božji. Ona ne deluje kao politička institucija, jer se tako svodi na puku ideologiju. Ali, mora da uči i narod i njegove vođe o svesti da lični interesi ne smeju biti iznad koristi zajednice. Ne očekujmo da nas drugi razumeju i podrže, ako to sami ne umemo.

* Budućnost Kosmeta u Srbiji posmatra se različito. Većina smatra da se pokrajine niko ne sme odreći, ali se čuju i glasovi da da je nepovratno izgubljeno.

- Kosovo nije samo političko i teritorijalno pitanje. To je mesto našeg zaveta sa Bogom. Našim povratkom tom zavetu, na osnovama hrišćanske vere i nade, nemoguće ga je oduzeti. Političke situacije su se menjale kroz istoriju, i tako će biti i ubuduće. Ako Kosmet gledamo samo kao pitanje nacionalne ideologije i teritorije, izgleda kao izgubljeno. Ukoliko, međutim, uključimo svoje srce, odgovor je sasvim suprotan.

* Verujete li u, kako političari najavljuju, postizanje kompromisa između dva naroda dijalogom Beograda i Prištine?

- Dijalog je jedini put ka rešavanju problema na KiM. Drugi ne mogu da nađu rešenje za naše probleme. Većina kosovskih Albanaca trenutno ne vidi budućnost u bilo kakvoj vezi sa Srbijom. Srpski narod, međutim, prva je adresa na kojoj bi oni trebalo da potraže sagovornika za svoje dugoročne interese. U predstojećim pregovorima Beograda i Prištine prioritet treba da bude stvarni interes naroda i mir, a ne prolazne ideologije. Zato je važno da ljudi dobre volje budu na distanci od svih koji misle da se nasiljem ostvaruje sreća.

ČUVAJMO VERU

* KOJA je vaša poruka srpskom narodu na Kosmetu?

- Jedina uzdanica nam je Hristos. Zato treba da se vežemo uz Crkvu i sačuvamo međusobnu ljubav i slogu. Gospod se proslavlja u slabosti i stradanju i zato ne smemo da gubimo nadu u njega. Ostanimo verni svojim ognjištima i svetinjama i iznad svega čuvajmo našu veru.