Preti nam uvoz žita

NA poljima u Srbiji ove jeseni pšenica je zasejana na samo 480.000 hektara. Ovako male površine pšenica nikada nije zauzela, pa bi ako rod ne bude za najmanje deset odsto viši od prosečnih 3,5 tona, Srbija mogla da postane uvoznik žita, upozorava Srbislav Denčić, rukovodilac Odeljenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Podatke o površinama pod pšenicom, kako navodi Denčić, prikupio je Republički zavod za statistiku. Do objavljivanja ovih podataka, procenjivalo se da su površine pod pšenicom dostigle, pa i prestigle 500.000 hektara. Pokazalo se, međutim, da procene nisu tačne.

- I prošle godine, kada smo imali 487.000 hektara, mislili smo da manje ne može da se zaseje - napominje Denčić. - Površine, međutim, ipak mogu da se smanjuju, a Srbija, ako nas pogodi suša, poplava ili neka druga nepogoda, može i da uvozi najvažniju žitaricu.

- Scenario, koji podrazumeva uvoz - ipak nije mnogo verovatan - dodaje Denčić. - Najveći proizvođači pšenice, naime, primenjuju maksimalne agrotehničke mere na svojim njivama, tako da im rod znatno prevazilazi prosek. Kada neko ima više od 2.000 hektara pod pšenicom, on rod ne prepušta slučaju - objašnjava Denčić. - Na takvim imanjima primenjuju se sve agrotehničke mere, od izbora pravog deklarisanog semena, preko poštovanja rokova setve, osnovnog đubrenja, prihrane, zaštite od bolesti, pa čak i do tretiranja preparatima koji smanjuju stabljiku i sprečavaju poleganje. Samim tim, i prinos na ovakvim parcelama retko je manji od šest tona po hektaru.

Samo jesenas zasejana pšenica, navodi Denčić, izgleda vrlo dobro, a ni nagli prelazi temperature iz minusa u plus, nisu joj smetali.

- Manjih problema bi moglo da bude sa pšenicom, koja je sejana krajem novembra, i koja je još u fazi nicanja - kaže Denčić. - Sva ostala pšenica solidno izgleda, ona sejana na vreme je već u fazi bokorenja, a biljke u čvoru bokorenja prikupljaju šećere, koji će im pomoći da prevladaju zimske dane.