Januar udara po novčaniku

U SRBIJI će život u narednoj godini za većinu građana biti vrlo težak. Očekuje nas, već sa prvim danima januara, udar na kućni budžet.

Za koji dan ćemo plaćati skuplje gorivo, jer raste akciza za naftne derivate za desetak odsto. Toliko će nas više koštati i pivo, vino, alkoholna pića, dok će kupovina cigareta pušačima doneti dodatni trošak od preko 20 odsto.

Zbog usklađivanja cene TV pretplate sa inflacijom, račun za Javni servis biće nam oko 550 dinara.

Ako je za utehu, računi za struju i gas će nam, bar do kraja aprila, ostati isti, a od Nove godine ćemo, za desetak odsto, plaćati niže račune za mobilne telefone zbog ukidanja poreza na impulse u mobilnoj telefoniji.

Za dva odsto će biti jeftiniji i uvoz novih i polovnih automobila, jer se spušta carina za vozila, ali, bar prema najavama dilera, to neće bitnije uticati na cenu motornih vozila na domaćem tržištu.

Već od januara kompjuteri i prateća oprema, kao i smeštaj u hotelima, motelima, domovima i kampovima poskupeće za desetak odsto, jer je PDV na ovu robu povećan sa osam na osamnaest odsto. Slično je i sa porezom za južno voće, ali se tek narednih dana očekuje odluka za koje će se plaćati niži, a za koje viši porez. Kako nezvanično čujemo, samo će limun biti izuzet od više stope, odnosno biće tretiran kao strateški važan proizvod.

Koliko namet državi će se plaćati za nekretnine za sada je, takođe, nepoznato. Republika je dala novi okvir, koji podrazumeva da će porez na imovinu biti viši za oko 60 odsto, ali, kako je ovaj porez prihod lokalnih samouprava, očekuje se da u naredna tri meseca opštine u Srbiji odluče koga će i sa koliko oporezovati.

Javni sektor

Za plate onih koji rade za državu, a zarade im se isplaćuju iz budžeta, naredne godine biće isplaćeno oko 15 odsto više nego ove - preko 196 milijardi dinara. Primanja će biti povećana već od ovog meseca za dva odsto. U aprilu i oktobru slede nova uvećanja zarada, ali konkretni iznosi znaće se kada o tome odluči Vlada.

Isplata jubilarnih ili godišnjih nagrada neće biti, a produžava se i zamrznuto dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora u delu koji podrazumeva finansijske obaveze, tačnije neće biti obavezne isplate regresa ili toplog obroka.

Penzioneri

Jasno je da je izdvajanjem čak 230 milijardi dinara iz državne kase za narednu godinu obezbeđen kontinutitet u redovnoj isplati primanja najstarijih. Ali, činjenica da budžet sada pokriva čak 46,3 odsto iznosa potrebnog za isplatu penzija, odnosno da se svega 53,5 odsto obezbeđuje iz uplaćenih doprinosa zaposlenih, ne ostavlja puno mesta optimizmu kada je u pitanju održivost postojećeg penzijskog sistema. Posebno ako se ima u vidu da ni u 2011. godine nije na vidiku ozbiljnije novo zapošljavanje.

Državna kasa će pokriti i deo isplata vojnih penzionera u iznosu od 23,5 miliona dinara, a preuzela je i obavezu vraćanja duga prema poljoprivrednih penzionerima.

Kada su u pitanju povišice penzija u narednoj godini, usvojeni dokumenti ne ukazuju da će se sve događati baš onako kako je obećano. Tako će januarski ček biti uvećan za samo dva odsto umesto ranije planiranih šest.

Prema projekcijama Vlade, procene su da će uz aprilski ček penzioneri dobiti i povišicu od 2,95 odsto, a da će im, u oktobru, biti dato i povećanje od oko dva odsto.

Sve u svemu, prosečna penzija u Srbiji će za godinu dana porasti za svega 1.500 dinara, odnosno umesto današnjih 21.500 dinara biće 23.000 dinara!

Siromašni

Vlada je planirala oko 23 milijarde dinara za sprovođenje novog zakona o socijalnoj zaštiti, koji bi, bar prema najavama, trebalo da obezbedi da pomoć države dobijaju baš oni kojima je najpotrebnija.

Budžet za 2011. godinu u dosta svojih delova posvećen je onima koji ne rade. Nacionalna služba za zapošljavanje imaće u narednoj godini na raspolaganju isti iznos sredstava kao i ove godine, oko 18 milijardi. Pored toga, obezbediće se i 3,9 milijardi za programe aktivnih mera zapošljavanja.

U kasi Ministarstva zdravlja 615 miliona dinara biće uplaćeno za zdravstvenu zaštitu onih koji je ne ostvaruju uplatama doprinosa. Takođe, iznos od 14,4 milijarde dinara odvojen je za privremene naknade za oko 80.000 nezaposlenih u centralnoj Srbiji i 20.600 njih na Kosovu.

Privreda

Ako se posmatraju samo brojke, poljoprivrednici u narednoj godini neće moći da računaju na veću pomoć države nego ove godine. Naime, za subvencije u poljoprivredi iz budžeta u narednoj godini biće izdvojen iznos identičan ovogodišnjem - 20 milijardi. A vrednost nameravanih subvencija, zbog inflacije od preko deset odsto, već je delimično obezvređena.

Sudeći po ekonomskim planovima, o kojima će ovih dana odlučivati poslanici Skupštine Srbije, država ne planira da kroz jačanje robnih rezervi obezbedi stabilnost cena osnovnih životnih namirnica. Čak će Direkcija za robne rezerve u narednoj godini imati na raspolaganju manje novca nego ove godine.

Slično je i sa subvencijama u privredi. Mada će na snazi i u ovoj godini ostati svi paketi subvencionisanih kredita koji su bili u opticaju ove godine, činjenica da su planirana ista sredstva kao i u 2010. jasno pokazuje da će obim ovih, povoljnih pozajmica morati u narednoj godini da bude skromniji.

Jedino državno preduzeće koje će u narednoj godini biti na dobitku su „Železnice Srbije“, kod kojih su subvencije povećane za četiri milijarde dinara.

Bogati

Ako se pogledaju budžet za narednu godinu i svi prateći zakoni, jasno je da predstavnici vlasti apsolutno nisu doneli nijednu meru kojom bi se teret obaveza prelio „bar za kap“ više na one koji imaju mnogo. Nije, naime, dirnut postojeći sistem obračuna poreza na dobit.

Takođe, više niko i ne pominje ranije toliko popularnu „unakrsnu proveru imovine“. Čak je i toliko najavljivana izmena Zakona o porezu na imovinu, koju je Vlada Srbije konačno donela prošle nedelje, izbegla da se pozabavi nametima na vlasništva pravnih lica, iako se zna da svaki bogataš u Srbiji nekretnine vodi upravo na firme.