Plata kraća i dogodine

SA oslabljenim platama ovu godinu smo jedva pregurali, a u sledećoj, po svoj prilici, neće nam biti nimalo lakše. Ostaće rupa u novčaniku - zarade nikako neće moći da pokriju troškove života.

Već sada ne možemo da uskladimo odnos plata - izdaci. Jer, na kupovinu osnovnih životnih namirnica i sredstava za higijenu ode 30.000 dinara, na šta treba dodati i minimum 10.000 dinara za komunalne i ostale dažbine mesečno. A, prosečna plata ne prelazi 34.000 dinara. Novčanik je, dakle, plići za 6.000 dinara. Sa ovom rupom startujemo u 2011.

Ekonomisti su se do sada, uglavnom, uzdržavali da progniziraju kako ćemo prolaziti naredne godine kada je reč o standardu, čekajući da se konačno utvrdi manjak u državnoj kasi, povećanje penzija i plata u javnom sektoru, izađe sa projekcijama rasta cena... Kako je većina ovih parametera već poznata, tako je i njihov optimizam, kada je u pitanju standard - opao.

- Ako se pogledaju koverte sa zaradama, već sada su građani od početka godine siromašniji za tridesetak evra mesečno - procenjuje Vladana Hamović, ekonomista. Povećanje primanja u javnom sektoru, kao i penzionera, najverovatnije će biti pojedena. Dok simbolične povišice stignu, inflacija će ih obezvrediti i zapravo nikakvog realnog povećanja standarda neće biti. Valja imati na umu i činjenicu da puno građana nije izmirilo svoje obaveze kada su u pitanju komunalije, što će takođe predstavljati udar na zarade početkom naredne godine.

Prognoze IZIT-a ukazuju na zahuktavanje inflacije u narednih šest meseci. Čak 59 odsto anketiranih privrednika očekuje rast cena proizvoda. Niko, pak, ne najavljuje da će cene padati.

- U narednoj godini možemo očekivati jačanje inflatornih pritisaka, što će biti posledica poskupljenja proizvoda i usluga pod kontrolom države i usklađivanje akciza sa inflacijom - naglašava Saša Đoković, saradnika Instituta za tržišna istraživanja. - Tako se u početnim mesecima 2011. očekuje i osetan rast cena erengenata koji imaju značajan uticaj na formiranje cenovnika ostalih proizvoda. Inflaciji će delimično doprineti i jačanje tražnje i potrošnje zbog najavljenog rasta plata. To nije bio slučaj u 2010, jer su plate bile zamrznute.

Ekonomisti ukazuju na još jednu komponentu koja će doprineti slabljenju naših kućnih budžeta, odnosno zarada. To je stalni pad vrednosti naše nacionalne valute - dinara. Evro je, tako, u januaru vredeo 95 dinara, a sada je premašio 107. Dinar je oslabio za 10,7 odsto. Posledica je, između ostalog, i pad kupovne moći. Jer, svaka roba kod nas ima neku uvoznu komponentu, što dovodi do rasta cena domaćih proizvoda i usluga. Takođe, zarade izražene u evrima stalno padaju, sada su oko 320 evra u proseku, što je najniže u regionu - pretekli su nas čak i stanovnici BiH i Makedonije.