Minimalac na belom hlebu!

PREGOVARALO se i natezalo danima. Sindikati i poslodavci nikako nisu mogli da se usaglase koja bi to bila prihvatljiva minimalna cena rada. Presudio je ministar rada Rasim Ljajić i najavio da će Vlada usvojiti povećanje od pet dinara. Novi „cenovnik“, međutim, ni posle više od tri nedelje - nije usvojen. Kako stvari stoje, u najboljem slučaju, o povećanju će moći da se priča posle rebalansa budžeta.

Praksa povećavanja minimalne plate dva puta godišnje, u ovoj 2010. bi tako mogla da se prekine. Radnici, kojima je minimalac najviše čemu mogu da se nadaju na kraju meseca, ovo usklađivanje čekaju od juna. Uveliko teče novembar, a njihova zarada je zakucana na 15.480 dinara.

- Nova odluka o minimalnoj ceni rada nije doneta - kaže za „Novosti“ Rada Bukumirić-Katić, pomoćnik ministra za rad. - Kada smo izašli sa predlogom za povećanje, u Ministarstvu finansija su rekli da u budžetu nema sredstava za to. O ovom pitanju bismo, kažu u finansijama, mogli da razgovaramo eventualno tek posle rebalansa budžeta.

Među sindikatima je sve manje razumevanja, ali i strpljenja. Najavu ministra Rasima Ljajića shvatili su ozbiljno.

- Pitanje minimalne zarade se rasteže mesecima - kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. - Trebalo je to da se reši još u junu, a cena nije povećana ni danas. Ako neko ne može da prihvati veću cenu, onda to treba i da kaže. Ovakav način je manipulacija i neodgovorno ponašanje. Minimalnu zaradu ugovara Socioekonomski savet. Nekoliko puta smo raspravljali o tome i nismo mogli da se usaglasimo. U tom slučaju odluku donosi Vlada. Ona može da kaže da ne može da se poveća, ali da ne kaže ni šta je neprimereno.

I među sindikatima ima onih koji još ne gube nadu. U Asocijaciji samostalnih i nezavisnih sindikata, iako se sa sprovođenjem namere u praksu kasni, veruju da će minimalac uskoro biti povećan.

- Nije još završen posao, ali biće - smatra Ranka Savić, predsednik Asocijacije. - Čeka se rebalans. Mi smo, međutim, potpuno uvereni da će povećanja biti. Mora, inače ćemo pritisnuti.

A pregovori su pre mesec dana bili burni. Sindikati su tražili da sat rada u Srbiji košta najmanje 100 dinara. Poslodavcima je ova cena bila previsoka i pristali su na 93 dinara, a prema njihovim rečima, to je bio maksimum koji je moglo da prihvati i Ministarstvo finansija.

I posle mesec dana pregovarači stoje na početnim pozicijama. Sindikati hoće da se radnicima obezbedi makar pokrivanje minimalne potrošačke korpe, a poslodavci i dalje poručuju da veća opterećenja ne mogu da podnesu. Njih tište veliki troškovi poslovanja, slaba likvidnost i zaduženost. Ostaje im, kažu, isti PDV, isti nameti, porezi i doprinosi. Spremni su na ustupak, pa i na cenu od 95 dinara, ako im se na tu razliku ne bi obračunavali porezi i doprinosi.

Da je sve teklo po najavama, svi oni koji rade za minimalac sledećeg meseca, kada im stigne novembarska plata, stiglo bi „pojačanje“ od 860 dinara. Sa cenom od 95 dinara po satu, za mesec rada zaradili bi 16.340 dinara. I dalje znatno manje od onoga što statistika zove minimalnom potrošačkom korpom. Ona je, prema poslednjim podacima Ministarstva trgovine, u septembru iznosila - 24.590 dinara. Važećem minimlcu nedostaje oko 9.000 dinara da je sustigne. A ni dve udružene minimalne plate ne bi zakrpile jednu prosečnu potrošačku korpu u Srbiji, koja vredi - 38.596 dinara.

Poseban problem je što u Srbiji ni minimalac u praksi nije zagarantovan. Statistika broji oko 90.000 zaposlenih koji ne primaju ni dinara ili najviše 15.000. Sindikati, međutim, tvrde da je onih koji zaradu čekaju mesecima - četiri puta više. Nepoznat je broj radnika kojima poslodavci isplaćuju manje od zagarantovane plate, a njih je najviše u tekstilnoj i metalskoj industriji.