Računaju na skupoću

SRPSKI privrednici sve manje su optimisti! Takve tendencije uslovljene su ne samo zbog cenovnih udara i bujanja inflacije, pada vrednosti domaće valute, nego i rastuće nelikvidnosti i što još više poražava - nepostojanja jasnih smernica za izlazak iz krize.

Postojeće projekcije za ovogodišnju inflaciju pokazale su se kao loše, a na kraju godine biće između devet i 9,5 odsto.

- Rast cena, uz nedostatak novih investicija, zatamnjuje poslovne planove industrijskih preduzeća u Srbiji - ukazuje Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

Anketa IZIT pokazuje da su i dalje naglašena inflatorna očekivanja. U tromesečnim projekcijama, na rast cena računa 35 odsto ispitanih proizvođača, pre svega, robe široke potrošnje.

- U šestomesečnim predviđanjima čak više od polovine velikih industrijskih proizvođača, njih 54 odsto, planira poskupljenje svojih proizvoda - ističe Đogović.

Ovakva predviđanja baziraju se na činjenici da se upravo početkom 2011. godine, dakle do proleća, računa sa osetnim poskupljenjem energenata, koji značajno utiču na formiranje cena svih proizvoda. Cenovni pritisci najizraženiji su kod proizvođača sirovina i repromaterijala.

A, koliko će se više cene sirovina preliti i na finalne proizvode, ostaje da se vidi. Inače, proizvođači smatraju da na rast inflacije najvećim delom utiče država, ali niska kupovna moć i pad tražnje, sputavaju drastičniji skok cena.

Prognoze privrednika ukazuju i na izvesno oporavljanje srpske industrije. Tako u narednom tromesečju 37 odsto anketiranih očekuje povećanje proizvodnje, a kada je reč o predstojećem polugodištu, zaključno sa aprilom, optimista je nešto manje - 31 odsto. Prema oceni ekonomista, taj oporavak nije praćen suštinskim promenama, odnosno osetnijim prilivom investicija u proizvodni sektor. Optimizam je baziran na očekivanju državnih investicija u infrastrukturne projekte.

VIRUS NELIKVIDNOSTI

POSEBNA istraživanja IZIT, bazirana na 200 industrijskih preduzeća, ukazuju da je glavni ograničavajući faktori poslovanja u Srbiji i dalje - nelikvidnost. Na to je ukazalo čak 96 odsto anketiranih. Slede, zatim, ogromna fiskalna zahvatanja (91 odsto), visoke cene sirovina (86 odsto), ali i neadekvatna kreditna politika (84 odsto).

- Iz ovih rezultata se vidi da je sve veći broj preduzeća zahvaćen “virusom” nelikvidnosti i da se gaj lanac širi kao posledica smanjenog biznisa, ali i sve težeg dobijanja kredita - napominje Saša Đogović.