Neće biti pitanja o Kosovu

U UPITNIKU Evropske komisije koji 24. novembra iz Brisela stiže u Beograd biće oko 2.400 pitanja na koje Srbija treba da odgovori potpuno i precizno. Ovako, u intervjuu za ”Novosti”, na brojne spekulacije koliko ”pitalica” na putu ka dobijanju statusa kandidata treba da rešimo, tačku stavlja ambasador Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer.

* Kakva nas pitanja očekuju? Poput onih iz albanskog ili crnogorskog upitnika, ili nešto drugačija?

- Pitanja će biti podeljena u tri uobičajene celine - političku, ekonomsku i usklađenost domaćeg zakonodavstva sa standardima EU. To će biti, manje-više, slična pitanja poput onih koja smo postavili Crnoj Gori i Albaniji, naravno, prilagođena specifičnostima Srbije. Ovim zemljama smo, posle dobijenih odgovora, slali i dodatna pitanja, pa se može desiti da to uradimo i Srbiji.

* Specifičnost može biti Kosovo. Ako nas pitate kolika je teritorija naše zemlje, a mi kažemo da je Kosovo u sastavu Srbije, hoće li taj odgovor biti prihvaćen?

- Neće biti takvog pitanja. Nećemo Srbiju pitati da odgovori o Kosovu. Upitniku prilazimo sa statusno neutralne pozicije, kao što smo radili i sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Isti princip važiće za upitnik.

* Kada možemo da očekujemo status kandidata?

- Kada Srbija odgovori na upitnik, pregledaćemo ga. Naši eksperti će proveriti da li se odgovori na pitanja poklapaju sa stvarnom situacijom na terenu. Od trenutka uručenja upitnika, preko dodatnih analiza i provere navedenih podataka, pa do trenutka konačnog formulisanja mišljenja koje predstavljamo Evropskom savetu, biće potrebno oko godinu dana.

* Savet ministara prosledio je srpsku aplikaciju za članstvo EK, iako Ratko Mladić i Goran Hadžić nisu u Hagu. Možemo li postati kandidat za EU bez ispunjenja haškog uslova?

- Nije vreme da sada pravimo spekulacije. Godinu smo daleko od mišljenja, a konačan stav će zavisiti od zemalja EU. Bitno je dobro odgovoriti na pitanja, ali je jedan od elemenata procesa pridruživanja i saradnja sa Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Glavni tužilac Serž Bramerc priprema izveštaj za decembar, pa za jun. Videćemo šta će reći.

* Kakvo mišljenje Evropska komisija može dati na osnovu odgovora koje dostavimo Briselu? Da li je moguće da brzo počnu i pregovori za članstvo?

- Treba ići korak po korak. Mišljenje komisije je veoma bitno. Recimo, Slovačkoj se desilo negativno mišljenje 1997. godine. Mislim da se to Srbiji neće dogoditi, jer je uspostavila demokratsko društvo i neće ga menjati. Takođe, mišljenje može da bude manje pozitivno, što znači da pre statusa kandidata dodatne reforme moraju da budu sprovedene. Više pozitivno mišljenje znači status kandidata i predlaganje otvaranja pregovora. Srbija treba da teži poslednjoj opciji.

* Novi izveštaj EK o napretku Srbije stiže 9. novembra. Šta će u njemu pisati?

- Reći ćemo da napretka ima u nekim poljima, ali ćemo naglasiti i gde napretka nema dovoljno. Ovaj izveštaj treba da posluži vlastima kao mapa puta kako bismo jasno videli šta je urađeno, a šta nije.

* U prethodnim izveštajima skretali ste nam pažnju na vladavinu prava, borbu protiv korupcije, nezavisno sudstvo...

- Vladavina prava je nešto što je izuzetno važno za svaku zemlju koja hoće da bude deo EU. U okviru EU imamo mogućnost da se ljudi slobodno kreću - šengen zonu, ali neke zlonamerne organizovane grupe tu slobodu mogu da zloupotrebe. Neke zemlje su se pridruživale EU, a imale su problema sa korupcijom, i mi smo lekciju naučili iz iskustva. Srpsko pravosuđe je pred izazovom, znamo da je spora pravda zapravo uskraćena pravda, procesi traju dugo i svaki građanin ovde zna šta to znači. To mora da se promeni. Postoji napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korpucije, ali još mora da se radi.

* Koliko ste zadovoljni reformom pravosuđa? Komesar EU za proširenje Štefan File pisao je našim vlastima na ovu temu...

- Komesar File je pisao o načinu izbora sudija i predložili smo kako neke stvari mogu da se poprave. Svakog dana razgovaramo sa srpskim vlastima o potrebi da se osigura nezavisnost i efikasnost sudstva.

* Parlament Srbije usvojio je preko 500 zakona, ali je primena slaba. Hoće li to usporiti put ka EU?

- Jasno smo rekli da je važno da se zakoni primenjuju. Parlament treba da ima inicijativu da se zakoni sprovode i koristi usluge nezavisnih tela. Ombudsman Saša Janković i poverenik za informacije Rodoljub Šabić dobro rade svoj posao.