Smuk čuva krunu

MNOGI su u tu pećinu ušli, ali nisu svi izašli.

Ovim rečima su seljani iz sela Ostra, nadomak Čačka, okupljeni oko lokalne prodavnice, dočekali ekipu „Novosti“, koja je tragom legendi o zakopanom blagu Nemanjića i izgubljenoj kruni cara Dušana krenula put Sokolice, mitske i šumovite planine, pune pećina, zmija i izvora.

Legende o zakopanom blagu najsjajnije srpske dinastije prisutne su u ovom kraju vekovima. Desetine ekipa istraživača, entuzijasta, arheologa, ali i belosvetskih pljačkaša grobnica, protutnjalo je Sokolicom sve u nadi da će naći famoznu pećinu gde je legendarni despot Đurađ Branković, bežeći pred Osmanlijama iz Smedereva, pohranio kompletnu kraljevsku riznicu. Nisu ih sprečavale ni policijske patrole, ni lokalni seljani, ni neprohodno rastinje...

Strah u kosti više su im ulivale jezive priče o zamkama u šumi, šiljatim kočićima, jamama punih otrovnica, ali i utvarama i drekavcima. Seljaci iz Ostre i susednih Mrčajevaca pričaju desetine priča, po kojima su mnogi lovci na blago preko noći osedeli, poludeli ili jednostavno - nestali.

- A što vam je nužda? Nema tu ništa osim starog kamenja, a i njega ćete teško naći - ubeđivali su ekipu „Novosti“.

Predanje kaže da je šest volova dovuklo sanduke pune zlatnih pehara, dukata, dragulja i pozlaćenih krivošija, koji su tu pohranjeni u jednoj od pećina, a da ovu jamu vekovima čuva džinovski smuk, dugačak sedam metara. Legenda dalje kaže da blago stolećima čuva i svojevrsna prikaza, duh jednog od monaha obližnjeg manastira Vujan, kojeg prati čopor vukova.

Da priča o skrivenom Nemanjića blagu nije samo puka narodna bajka nagoveštava i podatak da se blagom Sokolice intenzivno bavio i jedan od najvećih srpskih diplomata Čedomilj Mijatović. Ovaj erudita i rado viđeni gost evropskih dvorova, najveći viktorijanac među Srbima, u romanu „Rajko od Rasine“ piše o skrivenom blagu Nemanjića na prostorima planinskog venca Vujan, kome pripada i Sokolica.

Na putu kroz šikare i vrleti Sokolice zaista ima zmija. Vodiči tvrde da ovde ima i vukova i lisica. Skriveni su u brojnim jamama i ponorima.

I mada je ekipa „Novosti“, posle celodnevnog lutanja uz pomoć topografskih karata, busola i skrivenih znakova došla do famozne pećine - od zlata ni traga.

Na vrhu planine, međutim, zatiče neobičan prizor. Staro vizantijsko utvrđenje, svojevrsni mali grad, najverovatnije s početka petog veka, gotovo je pojela grabova šuma. Ovde je, tvrde upućeni, bila vizantijska posada, koja je kontrolisala lokalne puteve i čitavu oblast od Kraljeva do Čačka. Izgrađen je sistem objekata za vojničku posadu, uključujući i prostorije za odmaranje, molitvu, obedovanje.

Jedan od učesnika ekspedicije, pozanavalac arheoloških lokaliteta u čačanskom kraju, smatra da je čuvena Gradina dva na planini Jelici bila u posebnoj vezi sa vizantijskim utvrđenjem na Sokolici.

U svakom slučaju, impozantna građevina dostojna zapadnoevropskih utvrđenja vekovima kopni i propada. Umesto atraktivne turističke lokacije, koja vapi za ekskurzijama i gostima, vizantijski grad propada i nestaje.