Hronika

Kriv jer je sveštenik

Lj. TRIFUNOVIĆ

03. 10. 2010. u 20:55

Otkopavanje istine: Živojin Stevanović priča kako su mu 1944. ubili oca. Vezanog domaćina poveli su iz Vlakonja i nikada ga više nismo videli

BOLjEVAC - Sećam se, kao juče da je bilo. Naoružani ljudi, neposredno pošto su partizanske snage ušle u Boljevac oktobra 1944. godine, upali su u našu kuću u selu Valakonje. Vezali su mi oca Dragoljuba Stevanovića, sveštenika Srpske pravoslavne crkve, i odveli ga. Nikada ga više nisam video.

MAJKA UZALUD MOLILA NAŠ sagovornik Živojin kaže da je njegova majka, tri dana posle hapšenja supruga, odlazila u Boljevac. Govorili su joj da će biti pušten. Ali, to je bila samo jedna u nizu laži.

Ovako, za “Novosti”, svedoči Živojin Stevanović (81), sin ubijenog sveštenika. Tada je Živojin imao samo 14 godina, ali taj užas živo pamti do danas.

Prvo otkopavanje masovne grobnice u Srbiji, kod Doljevca, otkriće još mnoge teške i bolne istine. Članovi Državne komisije za ispitivanje tajnih grobnica počeli su kod potoka Zmijanac otkopavanje plitke rake u koju je, kako se pretpostavlja, bačeno 44 “neprijatelja revolucije” a koji su streljani oktobra 1944. godine. Akcija “Novosti” - “Otkopavanje istine”, koja je lane potresla javnost, ovim činom je nastavljena. Državna komisija za otkrivanje tajnih grobnica nastavila je svoj posao i bolna istina, decenijama skrivana, izlazi na svetlost dana.

- Još uvek mi uši para cika sestre, u mislima vidim uplakano lice majke - govori nam ova starina. - I, kada sam u “Novostima” video da je masovna grobnica u kotlini potoka Zmijanac konačno, otkopana, ponovo sam sve to preživeo.

Nadali su se da će Dragoljuba, koji nije počinio nikakve zločine, uskoro pustiti kući.

- Nedelju dana posle hapšenja, rođaci iz Boljevca javili su nam da je Dragoljub, sa još jednom grupom “narodnih neprijatelja”, streljan kod potoka Zmijanac - uzdrhtalim glasom svedoči Živojin. - Odmah smo otišli na to mesto. Humke su još bile sveže, ali nam nisu dozvolili da preuzmemo tela i dostojno ih sahranimo.

Nedugo potom, u Boljevcu je osvanula objava da su “U ime naroda” - uhapšeni narodni naprijatelji oglašeni krivim i osuđeni na smrt streljanjem. Nigde se, međutim, nije navodila njihova krivica. Na spisku je, seća se naš sagovornik, bilo više od 40 imena.

- Spreman sam da učinim sve samo da bih dokazao da je moj otac ubijen kod Zmijanca - potresen je Živojin - i na DNK analizu, ukoliko je potrebno. Sada živim samo za to da ga dostojno sahranim i da mu sveštenici SPC održe opelo...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

Leka

04.10.2010. 16:09

( 10 ) ( 7 )

Poceli ste i vi ko one nazovi novine,da pisete proizvoljno i na osnovu "rekla-kazala"informacija.To vam ne sluzi na cast.Nije to tako prosta prica kako je vi pricate.Da je tako kako pisete nebi bilo ni nas,jer ne vidim kako mi to pretekosmo komunistickom"teroru".

( 10 ) ( 7 )

Velimir

04.10.2010. 16:53

( 14 ) ( 12 )

@Leka - "Pretekoste" jer ste sacinjavali rulju koja je urlala:na smrt,na smrt...ili ste bili cinkaros i odan partiji koja vam je zarad lojalnosti delila polutke prekosindikata ili vas useljavala u tudje stanove.Dobijali ste radna mesta bezkvalifikacija,kursevima ste postojali VSS i dobre plate za nerad.Znate vi vrlo dobro da se za vic o Brozu zaglavilo na G.Otoku,Zabeli ili negde u nekojjaruzi,a sad se cudite da se neko uopste usudjuje da o tome pise.Sramota !

( 14 ) ( 12 )

eliot nes

04.10.2010. 21:40

( 3 ) ( 9 )

@Leka - Velimire potpuno razumem tvoj stav imao sam u okruzenju takve koji su posle rata prigrabili sve sto se moglo. Deca su im skolovana na spomenicu znao sam coveka koji je potpisao za 183 partizanske penzije, licno mi je pricao a naljutilo ga je sto mu sin i pored spomenice nije upisan u vojnu skolu. I sam sam osetio na svojim ledjima jer mi je ujak bio informbirovac, a sta da se radi prodao veru za veceru. Bilo i biti ce.

( 3 ) ( 9 )