Luka Bojović pod istragom

TUŽILAŠTVO za organizovani kriminal podnelo je sudu zahtev za sprovođenje istrage protiv Luke Bojovića - zvani Pekar, naslednika „zemunskog klana“, zbog sumnje da je organizovao ubistvo Branka Jeftovića Jorge. Pored toga sumnjiči se i da je planirao i likvidacije Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, kad su ubijeni njihovi telohranitelji Dejan Živančević i Milutin Jovičić.

Po prijemu zahteva istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda zakazaće datum saslušanja Bojovića i uputiće mu poziv. U slučaju da se ne odazove, sudija će dati nalog za raspisivanje poternice i istraga će se voditi u njegovom odsustvu.

Ključni dokaz da se zatraži istraga protiv Bojovića je iskaz koji je Sretko Kalinić, dao još tokom boravka u zagrebačkoj bolnici, gde se jedno vreme nalazio na lečenju posle ranjavanja. Saslušanje je obavio istražni sudija Županijskog suda, uz prisustvo istražnog sudije i zamenika tužioca. Ovaj pripadnik „zemunskog klana“ ispričao je da je Bojović naručio veliki broj ubistava, ali da je u nekima i lično učestvovao.

Sva ova ubistva počinjena su kao osveta za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana. Prvi napad bio je na Nedovića, kad je na kolonu vozila u kojoj se nalazio pucano 26. jula 2004. godine u blizini „Arene“. Tom prilikom Nedović je ranjen dok je Jovičić usmrćen. Početkom oktobra, pokušana je i likvidacija Andrije Draškovića, ali je kao i u prethodnom napadu poginuo telehranitelj, Dejan Živančević dok su još trojica ranjeni. Na Draškovića i njegovu pratnju napadači su zapucali iz „mercedesa“ kod kvantaške pijace na autoputu Beograd - Zagreb.

Jevtović je ubijen 30. oktobra 2004. godine na uglu Njegoševe ulice i Ulice Koče Kapetana u trenutku dok je telefonirao. Napadač mu je prišao sa leđa i ispalio hitac u glavu, a zatim u njega pucao još pet puta i pobegao plavim „golfom“ sa zatamnjenim staklima. I pored brze lekarske intervencije, podlegao je povredama po samom prijemu u Urgentni centar. Na mestu ubistva, istražni organi su pronašli nekoliko čaura i žrtvin pištolj. Očevidac događaja, napadača je opisao kao mlađu i izrazito mršavu osobu, visoku između 170 i 175 centimetara.

Šira javnost je za Jevtovića saznala posle Arkanovog ubistva, 15. januara 2000. godine u „Interkontinentalu“, jer se tada nalazio u ovom beogradskom hotelu. Pošto je istražnom sudiji dao iskaz napustio je zemlju i vratio se četiri godine kasnije. Pred sudom se kao svedok pojavio u junu 2004. godine kad je tokom glavnog pretresa kazao da se krio u inostranstvu iz straha da ne bude ubijen kao njegovi prijatelji Zoran Uskoković Skole, Zoran Davidović Ćanda i Mirko Tomić. Kazao je da je posle Arkanovog ubistva dobijao anonimne pretnje.

Na glavnom pretresu je porekao da je sa Tomićem toga dana bio u hotelu, iako je to ispričao u istrazi. Tvrdio je da je u stvari bio sa dve drugarice i da je sa Ražnatovićem, koga je sreo, pričao desetak minuta oko prodaje automobila za koji je ovaj navodno bio zainteresovan. Posle toga je otišao u poslastičarnicu, da bi nedugo zatim začuo pucnjavu.

BIOGRAFIJA

* NEKADAŠNjI pripadnik Srpske doborovoljačke garde i blizak prijatelj Željka Ražnatovića.

* PRVA pucnjava za koju ga vezuju bila je u diskoteci „Trezor“, devedesetih godina.

* POLICIJA ga je uhapsila 22. septembra 2007. godine zbog sumnje da je skrivao odbegle pripadnike „zemunskog klana“. Kako za to nije bilo dokaza, optužen je samo za nezakonito posedovanje oružja i falsifikovanje dokumenata i osuđen je na 15 meseci zatvora.

* POSLE akcije „Sablja“ zauzima prazan prostor u podzemlju, i navodno, nastavlja sa trgovinom droge i reketiranjem, da bi postao naslednik „zemunaca“ Dušana Spasojevića Šiptara.