Branićemo se zidom

Odluka KFOR da obezeđivanje manastira prepusti kosovskoj policiji ne doprinosi bezbednosti, već uliva dodatnu nesigurnost i povećava nepoverenje kod srpskog naroda na KiM. Ovakav potez KFOR, bez saglasnosti Beograda i Srpske pravoslavne crkve, ohrabruje Prištinu da i dalje vuče jednostrane poteze, ali ujedno predstavlja pokušaj da se bezbednosna situacija u južnoj srpskoj pokrajini prikaže neuporedivo boljom od one na terenu, iako srpski i nealbanski živalj u pokrajini i dalje živi u strahu - kaže, u razgovoru za ”Novosti”, Goran Bogdanović, ministar za KiM.

* Zar niste uopšte konsultovani oko ove namere?

- Kada su nas predstavnici KFOR pre nekoliko meseci obavestili o nameri da crkve i manastire predaju u nadležnost kosovskoj policiji, mi smo odmah reagovali i obavestili ih da se nećemo složiti sa tim, pogotovu imajući u vidu ponašanje pripadnika kosovske policije tokom martovskog pogroma nad Srbima u pokrajini. U pokušaju da spreči nameru KFOR, reagovala je i Srpska pravoslavna crkva. Vikarni vladika Teodosije putovao je u Rim i Brisel da zahteva da KFOR i dalje ostane da štiti srpske crkve i manastire.

* Šta se sada može preduzeti imajući u vidu da je KFOR rešio da sprovede odluku na sve manastire?

- Sveštenstvo Eparhije raško-prizrenske rešeno je da ne dozvoli da ih, navodno, štiti kosovska policija u koju nemaju poverenja. Ali, jedino što mogu preduzeti jeste da pokušaju da se zaštite ogradnim zidovima koji već postoje oko pojedinih svetinja, što, naravno, nije nikakav vid sigurnosti. Tim pre što oni ne mogu boraviti stalno u svojim svetinjama. U dodatnom problemu će biti udaljeni i izolovani manastiri poput Deviča, Gorioča, Budisavaca, i drugih, tako da mislim da ovoga puta mora da reaguje celokupna svetska javnost kako bi se zaštitilo vekovno kulturno i versko nasleđe jednog naroda. Pre svega, mislim da mora odreagovati UNESKO, jer se neki od manastira poput Visokih Dečana i Pećke patrijaršije nalaze na njegovoj listi zaštićenih spomenika kulture.

* Je li tenzija u pokrajini povećana posle mišljenja MSP?

- Jasno je da mišljenje MSP nije obavezujuće, ali je, nažalost, ono dalo ”krila” albanskoj strani koja svoje nelegalne postupke pravda tim mišljenjem. Ipak, proces oko jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova nije okončan. Naprotiv, to je borba koja će trajati i u kojoj Srbija želi da izađe, ne kao pobednička, već kao strana koja nije oštećena. Zato kroz podršku rezoluciji podnetoj u UN očekujemo da se da do znanja da jednostrani potezi ne mogu biti uvaženi i da Kosovo nije imalo prvao da se otcepi. Zapravo, od UN očekujemo da urazumi Albance i utiče na njih da pristanu na konstruktivne razgovore o sudbini Kosmeta. Zato mislim da bi bilo daleko gore da pomenuta rezolucija nije podneta UN.

* Da li je Srbija spremna da delom izmeni rezoluciju pod pritiskom EU?

- Pojedine članice EU negoduju zbog suprotnog stava o Kosmetu, ali mi jednostavno moramo da štitimo svoje interese.

* Šta ukoliko i u UN ne prođemo bolje nego pred MSP?

- Jasno je da su ogromni pritisci na našu državu da odustanemo od borbe za očuvanje Kosmeta u sastavu Srbije, ali i na zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to učine. Zato je i predsednik Republike poslao pedeset emisara da lobiraju za nepriznavanje Kosova, tako da verujemo da će podneta rezolucija uticati na sprečavanje novih nepriznavanja nezavisnosti. U tom smislu, mi smo optimisti i verujemo da će zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova ostati dosledne svom stavu uprkos brojnim pritiscima i da će GS UN uvažiti našu rezoluciju da je Kosmet deo Srbije.