Sama svoj gazda

DOŠLA je u selo na nedelju dana, a ostala nekoliko godina. Bilo joj je žao da gleda kako njeno imanje zarasta u korov, a toliko je mogućnosti da se radi i zaradi.

- Želela sam da oživim roditeljsko domaćinstvo i da sama stvaram uslove za svoj, ali i život mojih unuka - objašnjava Ljubinka Petrović (57), iz Donjeg Točana kod Kuršumlije, neke od razloga koji su je naveli da život u prestonici zameni seoskim životom.

Dok sa oduševljenjem opisuje i najteže seoske poslove, priznaje da ne žali što je posao za kasom i sa olovkom u prestižnoj beogradskoj trgovini zamenila motikom i traktorom. Pogotovu što sada već ubira plodove svoga rada, a svoje dvoje dece i petoro unučadi snabdeva zdravom prirodnom hranom, koju, tvrdi, ne mogu da kupe u prodavnicama.

- Pošto sam još ranije ostvarila pravo na porodičnu penziju pokojnog supruga, odlučila sam da radno mesto u firmi u kojoj sam bila zaposlena godinama, prepustim onima kojima je potrebnije. Rešila sam da se vratim u selo da posetim majku i da se malo odmorim. Međutim, kada sam shvatila koje sve mogućnosti selo nudi, odlučila sam da Beograd zauvek napustim. Nisam mogla da dozvolim da sve mašine, koje je pokojni otac nabavljao, ostanu nekorišćene, a imanje neobrađeno - u najkraćim crtama opisuje svoj “preporod” Ljubinka dok se penje u traktor da bi odvezla pšenicu, koju je prethodno požnjela, na – prodaju.

Kaže da je prošle godine prinos bio nešto bolji, ali da je i ove godine prinos bio oko 120 tona pšenice.

- Osim moja dva hektara pod pšenicom, raži, ali i ostalim žitaricama, obrađujem još oko 2,6 hektara oranica u vlasništvu komšije. On ih godinama ne obrađuje. Inače, ovde od 47 domaćinstava živi svega šezdesetak, uglavnom starijih, članova.

Ova vredna žena, koja posebnu pažnju pridaje voćarstvu, kaže da pažnju pre svega poklanja zasadima šljiva.

- Unapredila sam proizvodnju ovog voća i od njega svake godine ispečem po više stotina litara rakije. Od novca zarađenog prodajom “mučenice”, nabavljam gorivo za mašine, ali i semenske zasade i ostale namirnice za potrebe domaćinstva...

“Drži” Ljubinka i svinje, piliće, ćurke, telad. Zdrave životne namirnice stalno su na trpezi njene porodice, sina i kćerke, unuka...

- Roditelji su me kao i moju braću i sestre vaspitavali da se za sve u životu mora pomučiti i da se sve može steći poštenim i vrednim radom. Iako je seoski posao nekada težak, sa malo volje se lakše obavlja, a čovek je zadovoljan kada stignu rezultati rada - kao da ovaj domaćin prenosi poruku svima, koji su kao i ona, zabrinuti zbog položaja srpskog sela.