Magija devojačke ruke

 NJOJ magija, u stvari, uopšte ne treba. Dovoljno je na trenutak da utonete u njene tirkizne oči, i da shvatite da postoji nešto mnogo jače od smicalica sa kartama, trikova Hudinija, iluzija Koperfilda. Ipak, Ivana Dudić (18) među najboljim mađioničarima je u Srbiji i zvanična je balkanska kraljica magije.
- Bavim se scenskom magijom već 11 godina - kaže nam Ivana nehajno, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Kao što bi, eto, neka njena drugarica iz završnog razreda Srednje dizajnerske škole rekla da se bavi baletom, ili da svira klavir.
Dok razgovaramo, nemirni pogled joj luta. Vrpolji se na stolici, kuca poruke na telefonu, mazi velikog rotvajlera Azru. Ali, kada u fraku izađe na scenu, Ivana - Duda može da levitira na stolici, ostavi čašu vina da „visi“ u vazduhu, pretvori maramu u balon, pa njega u šarenu japansku grlicu, a da onda od jednog goluba, samo potezom ruke, napravi dva. Da ostavi posmatrače bez daha, raširenih zenica i iščašenih vilica...
Ume, dakle, sve što i „veliki“, stariji mađioničari, samo što to radi mnogo šarmantnije. A takav, veliki mađioničar, je Ivanin tata, Dragoslav Dudić Dudini, jedan od osnivača srpskog udruženja mađioničara „As“.
- Tata je hteo da ga nasledi moj brat Dejan. Kao opčinjena sam posmatrala trikove koje mu je tata pokazivao, ali je brata ipak više zanimao tenis. Onda sam uspela da ga nagovorim da me podučava - priča Ivana. - Sa sedam godina sam počela intenzivno da se bavim magijom, a već sa devet prvi put sam postala vicešampion Balkana.
Devojčica je vredno trenirala - ponekad i po pet-šest sati dnevno. Oko golubova joj je pomagao Milivoje Bugarčić, još jedan doajen srpske magije (poznat po specijalnim zahvatima za te ptice).
Onda je rad počeo da se isplaćuje. Nagrade na kongresima mađioničara - poput ovog u Bugarskoj, kada je proglašena za kraljicu magije - ne prestaju da se nižu.
Za Ivanu se zato brzo čulo i van granica Srbije. Slovenci ne prestaju da je zovu, nastupala je za mnogo kompanija, otvarala sajmove... Na listi „upecanih“ u njenu magičnu mrežu jedne se noći, u restoranu „Muzej“, gde nastupa svake subote, našla cela generacija zlatnih košarkaša, svetskih prvaka iz Ljubljane 1970. Došli su Žeravica, Plećaš, Cvele, Daneu, Đerđaš, Šolman, Skansi, Tvrdić, i drugi samo na večeru u restoran nadomak Žućkovog „Radničkog“, a ostali - do tri ujutru. Zbog Dude.
Eh, prozrela je lako našu manipulaciju, kod ove devojke laskanje ne pomaže: čim se pomene suština njenih tajni, uzvraća uljudnim osmehom.
- To da pravi mađioničar nikada ne odaje svoje tajne je istina - odlučno će mlada „kraljica magije“. - Eto, profesorka fizike, koju obožavam, nudila mi je da mi odmah zaključi peticu za kraj godine, samo da joj kažem kako sam uradila neki trik. Nije mogla da spava, tako je rekla. U natezanju je prošao ceo čas, ali nije joj upalilo. Dešavalo se da unesem i golubove u učionicu i napravim feštu... Svi zaborave nastavu.
Gledala je Koperfilda u Las Vegasu uživo i bila fascinirana neverovatnim scenskim efektima velikog genija. Ali, njen uzor u scenskoj magiji je jedan od najpoznatijih srpskih mađioničara (i tatin kum) Tomislav Magi.
Za momka je ne pitamo. Bolje je tako. Mada, ako među čitaocima ima neki Hari Poter, možda bi je bio dostojan...

USAMLJENI
INTERESOVANJE za mađioničarstvo u Srbiji nije veliko. Noći magije se ne održavaju skoro nigde u dvomilionskom Beogradu. Dragoslav Dudić kaže da je, zbog toga, razmišljao da pokrene školu magije. Veliki evropski centri su u Belgiji, Holandiji, Francuskoj, a najveći svetski Amerika i Kina...

MAGIČNA DRUŽINA
IVANINI prijatelji i učitelji iz udruženja „As“ su Rosi, Grifoni, Magi, Crni Orfej, Bane Čarobnjak, Big Nebojša, Bobi Neš, Pineti, Riči i drugi. Na delu mogu da se vide u restoranu „Muzej“, na Crvenom krstu.