Molio se za laku smrt

NA Božić, u crkvi svetog Ćirila i Metodija u Malmeu bilo je više od 2.000 vernika koji su s protom Milanom Gardovićem u ponoć, dok je napolju vejala mećava, učestvovali u litiji. Komšije Šveđani iz ulice Cedergaten, već navikli na verske obrede u srpskoj crkvi, s prozora su posmatrali ovu proslavu. Sutradan su dnevne novine iz Malmea tom događaju posvetile dve stranice u boji.
- Da nije prote Milana mi ne bismo imali ovako lepu i uspešnu crkvu. Otkad je on došao, narod se vraća u ovaj hram, tako da sada imamo više od 6.000 parohijana. Zato razmišljamo da izgradimo novu i veću crkvu - pohvalio nam se Borivoje Gajić, predsednik Crkvenog odbora.
Prota iz Malmea sin je sarajevskog penzionera Nikole Gardovića koga su muslimanski nacionalisti ubili 1. marta 1992. na Baščaršiji, posle venčanja Milana Gardovića i Dijane Tambur. Dugo godina izbegavao je da javno govori o ovoj porodičnoj tragediji koja je u javnosti označena kao istorijski događaj, jer je, kako su hroničari zapisali, “posle ubistva srpskog svata 1992. godine započeo rat u Bosni”.
- Moji roditelji, otac Nikola i majka Jelena, te 1992. godine bili su u penziji. Tata je imao 55, a mama 51 godinu. Bilo nas je petoro dece, četiri sina i ćerka, i ja nikada nisam uspeo da otkrijem kako su nas otac i majka podizali i školovali, jer su imali veoma skromna primanja. Pošto je naš otac bio crkvenjak u hramu Svetog preobraženja u Novom Sarajevu, svi su ga zvali Pop. I mi deca smo uz njega radili u crkvi, pa nije čudno što smo Jovan, ja i Arsenije završili bogosloviju i postali sveštenici. Bio sam na poslednjoj godini studija kada je otac ubijen. Bog mu je dao brzu smrt, za koju se molio, jer je bio težak šećeraš i bojao se da ne umre u ranama i teškim mukama - otkriva nam Milan Gardović.
Posle zločina koji su kod Doma Tekle i stare pravoslavne crkve na Baščaršiji izvršili ljudi sarajevskog kriminalca Ramiza Delalića Ćele, porodica Gardović je morala da se iseli iz Sarajeva. Najstariji sin Jovan Gardović postao je sveštenik hrama Aleksandra Nevskog u Beogradu, mlađi Milan je otišao u manastir Krka, a najmlađi Arsenije je završavao bogosloviju u Beogradu. Sestra Nada se udala za popa u Zvorniku, a brat Dragan, jedini zanatlija u porodici i ratni invalid, preselio se s porodicom takođe u Zvornik.
- Mi na ubistvo našeg oca ne gledamo kao na istorijski događaj, već kao na smrt jednog čestitog čoveka i pravog hrišćanina. Nismo bili ophrvani mržnjom i osvetom, jer smo morali da se borimo sa životnim problemima. Kao sveštena lica rano smo se poženili i dobili decu. Ja sam već 1993. godine rukopoložen za sveštenika u Engleskoj, odakle sam, po odluci vladike Dositeja, episkopa britansko-skandinavskog, prebačen u Geteborg, a potom u Stokholm. Pošto je tamo bilo dosta naših izbeglica iz BiH, vrlo brzo sam za njih postao “naš bosanski pop”. Kada je moj brat Arsenije došao u Stokholm, ja sam prebačen u Malme. Ovo je moja peta i najuspešnija parohija u Švedskoj - kaže prota Milan.
U međuvremenu, majka Jelena se iz Sarajeva preselila u Novi Sad. Zbog obaveza oko crkve i porodice, sinovi i ćerka sa decom, odnosno 16 unučadi, obilaze majku jednom godišnje, i to 1. marta, kada idu na grob ocu Nikoli u Sarajevo.
- Imamo sreće da su nas muslimani zaboravili, pa nas Gardoviće niko ne dira kada posećujemo Sarajevo. Poznato je i da bosanska država nije ništa učinila da kazni ubice našeg oca Nikole, tako da, izgleda, i vlastima odgovara da Gardoviće niko ne dira i da budu zaboravljeni - priznaje nam prota Milan.
Međutim, neki muslimani u Švedskoj nisu zaboravili da su prota Milan u Malmeu i prota Arsenije u Stokholmu sinovi srpskog svata koji se veselio na Baščaršiji 1992. godine i zbog toga bio ubijen. Jer, hramovi koje oni vode, Sveti Sava u Stokholmu i Sveti Ćirilo i Metodije u Malmeu, bili su poslednjih godina dvadeset puta mete napada muslimanskih i albanskih ekstremista.
- Hram u Stokholmu je mnogo puta šaran grafitima s nacionalističkim porukama, a naša crkva je 14 puta napadana, paljena, kamenovana, pljačkana, ružena grafitima i dva puta skrnavljena. Proletos je švedska policija prvo sprečila trojicu izgrednika da polome pozlaćeni krst na krovu crkve, a potom ih je, kada su krst iščupali i ukrali, uhapsila - kaže prota Milan.
Ukradeni krst izrađen je od nerđajućeg čelika s pozlatom koja je plaćena više od 2.000 evra. Bio je visok oko metar i po, težak oko 20 kilograma i pričvršćen sa četiri velika zavrtnja koja se nisu mogla odvrnuti. Napadači, mladi muslimani i Albanci, iščupali su ga lasom koje su privezali za automobil i potom ga odvukli do velikog gradskog parka.
- Takav nasilnički poduhvat neko je morao da osmisli i da organizuje. Posle napada pronašli smo krst, odneli ga majstoru da ga popravi i ponovo stavili na krov hrama. Ljudi govore, ali ja nisam siguran, da su svi ovi napadi na crkvu bili zapravo napadi na mene kao člana porodice Gardović iz Sarajeva. Bog bi znao da li je tako! Jer, napadači se brane da su se samo šalili, za šta švedsko pravosuđe, izgleda, ima razumevanja, jer još nije podiglo optužnicu protiv njih - rekao nam je na kraju našeg susreta prota Milan Gardović.

SVETE MOŠTI
SRPSKA pravoslavna crkva Ćirilo i Metodije u Malmeu dobila je delove moštiju svojih svetitelja i vredne relikvije, deo krsta na kome je razapet Isus Hrist, kao i deo moštiju svetog Jovana Krstitelja. Starešina crkve, otac Milan Gardović objašnjava da su mošti dobijene preko Ruske pravoslavne crkve i prijatelja Srba iz Beča i ne krije zadovoljstvo što će ove svetinje trajno ostati u našem hramu u Malmeu.