Bio opasniji od Karlosa

MISLIM da ću umreti. Sanjao sam noćas roditelje. Došao je čas mog poslednjeg putovanja. Odvezite me kući!
Bile su to reči slutnje, koje je u ponedeljak uveče izgovorio jedini srpski komandos Nikola Kavaja, dok je sa prijateljima sedeo u restoranu na Slaviji. Čim se potom vratio u svoj stan u Ulici cara Dušana, Kavaja je seo u omiljenu fotelju i prošaputao: - Sahranite me na Cetinju!
Tako je u 76. godini okončao burni život najpoznatiji srpski emigrant, komandos, antikomunista i ”lovac” na Tita. Njegova želja posmrtno će biti ispunjena: posle komemoracije na Novom groblju u Beogradu, Nikola Kavaja će u četvrtak biti sahranjen pored roditelja na cetinjskom Gradskom groblju.
- Kavaja je, od kada je 1997. stigao iz Amerike u Srbiju, vodio uredan, sportski život. Trčao je svakog jutra i dizao tegove od 180 kilograma! Bio je, međutim, jako zabrinut, jer je potpisao ugovor sa američkim producentima za snimanje dokumentarnog filma o srpskim komandosima. Jer, njegov saborac i jedan od junaka tog filma, moj muž Blažo Božić je iznenada preminuo.
Njegova smrt ga je uplašila, pa je Nikola sve češće počeo da razmišlja i o svojoj smrti. Javljao se telefonom i pričao kako žuri da završi taj film i da se na velika vrata vrati u SAD iz kojih je proteran 1997. - opisala nam je neke od poslednjih Kavajinih zamisli Mira Božić, udovica preminulog četnika i Nikolina prijateljica.
Revolucionar
SRPSKA emigracija je posle Dragiše Kašikovića imala samo još jednog istinskog borca protiv komunizma - Nikolu Kavaju. Pred njim je drhtala cela Jugoslavija. Josip Broz Tito ga je zatvarao, CIA i FBI su za ovog Srbina govorili da je ”jedan čovek cela armija!” Najpoznatiji srpski emigrant ušao je u svetsku istoriju kao antikomunista, koji je četiri puta pokušao da ubije Tita i koji je prvi oteo jedan putnički avion u SAD!
Iako u 76. godini, Kavaja se poslednjih dana u Beogradu ponašao kao mladi revolucionar. Nosio je svilene pilotske pantalone i kožnu jaknu, imao kratku oficirsku frizuru i oštar glas komandanta.
- Za njega mir nije postojao, jer je Kavaja još bio u ratu za oslobađanje Srbije od izdajnika, neprijatelja i okupatora. Živeo je sa idejom o slobodnoj zemlji srpskog naroda i tu ideju je prenosio mladim patriotama, sa kojima se susretao i razgovarao širom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske - otkrio nam je njegov trostruki kum Boško Radonjić.
Pošto nije trpeo komunizam, Kavaja je kao podoficir Jugoslovenske armije pedesetih godina pobegao preko Austrije u Nemačku. Tamo se zaposlio, oženio Marijom Moser i dobio kćerku. Kćerka iz prvog braka Elizabeta Kavaja je novinarka i živi u Vankuveru.
Iz Nemačke je preko Afrike i Južne Amerike 1961. ušao u Njujork i pristupio četničkoj organizaciji Srpski oslobodilački pokret ”Otadžbina” (SOPO).
- Bila je to jedina organizacija ravnogoraca koja je u Americi izvodila političke i diverzantske akcije protiv komunističke Jugoslavije i Josipa Broza. Bio sam mlad, bez posla i neprestano progonjen od Udbe i FBI. Tito je imao 200 agenata i 10 ubica u Americi. Sa ljudima iz SOPO organizovao sam kamp u Libertvilu, u kome sam vežbao gađanje iz puške. Meta je bila Titova slika. Na grobu vladike Nikolaja Velimirovića, u manastiru Sveti Sava, zakleli smo se da ćemo ubiti Josipa Broza.
Prva prilika se ukazala u Meksiku 1962, potom u Njujorku 1963. i napokon u Vašingtonu 1964. i 1967. godine, ali su agenti FBI sprečili atentatore. Sve to je zapisano u Kavajinim knjigama sećanja ”Sinovi izdane Srbije” i ”Komandos”.
Imao je ideju i da se avionom obruši na zgradu CK SKJ na Ušću u Beogradu, ali je umesto toga odlučio da kidnapuje američki avion na liniji za Irsku, ne bi li iz zatvora izvukao uhapšene saborce. Zbog ove terorističke akcije, Kavaja je osuđen na 60 godina robije. U američkim zatvorima bio je od 1979. do 1997. godine.
- Demokratske promene i skidanja vela tajni sa Udbinih arhiva o političkim emigrantima, izbacili su lik Nikole Kavaje kao osvedočenog borca protiv komunističke diktature u prvi plan. Bio je to povod da Kavaja iz zatvora na Floridi promoviše svoju knjigu ”Lovac na Tita”, po kojoj smo moj suprug Slobodan i ja kao producenti i Milan Knežević kao režiser, napravili istoimeni film. Zahvaljujući tom filmu, Nikola je postao heroj nove Srbije i pre nego što je izašao iz zatvora ”Lapok” - seća se producent Mirjana Pavlović iz Čikaga.
Kavajin povratak u otadžbinu nije, međutim, bio lak. Dve godine posle pomilovanja 1995. godine, proveo je u izbegličkom logoru SAD. Amerika ga je deportovala kao opasnog Srbina, ali nijedna zemlja, čak ni Republika Srpska, u koju je želeo da ode, nisu ga pozivale u goste. Samo mu je Srbija otvorila vrata. Doleteo je avionom tajno 7. decembra 1997. godine u pratnji agenata FBI, koji su ga predali inspektorima državne bezbednosti Srbije. Sedam sati su ga ”debeovci” saslušavali na aerodromu u Surčinu:
- Ispitivali su me ko je ubijao emigrante u Americi, a ja sam odgovarao da su to činili ljudi Udbe. Ljutio sam se na njih što su mi uništili zemlju, jer su u temeljima prve i druge Jugoslavije sahranjene kosti najboljih sinova Srbije. Nisam im dozvoljavao da mi pričaju o Jugoslaviji, jer sam ja priznavao samo Srbiju - svojevremeno nam je objašnjavao Kavaja.
Slava
I kad se vratio među svoje Srbe, bio je nezadovoljan, jer ih je, kako je pričao, zatekao posvađane i nesrećne. Odmah je osetio da nikome nije potreban. Govorio je:
- A da sam mrtav, ušao bih već u legendu i proglasili bi me za sveca!
Neko vreme je stanovao u hotelu ”Taš”, jer mu je SPO prvi ponudio gostoprimstvo. Posle mu je Vuk Drašković poklonio stan u naselju Medaković, koji je Kavaja prodao, kupio drugi i preselio se na Dorćol. Prvo što je učinio bilo je da sa bratom Danilom okupi pleme Kavaja, a potom da formira novu patriotsku jedinicu sa kojom je želeo da brani srpstvo na Kosovu i Metohiji.
- U Pivi sam formirao kamp za srpske dobrovoljce i komandose, koje sam obučavao za borbu protiv šiptarskih terorista. Zahvaljujući donacijama dobrih Srba, vrlo brzo sam sakupio sredstva za obuku tridesetak momaka, koje sam lično odabrao među 2.000 kandidata. Posle obuke koja je trajala šest meseci, formirao sam ”Bataljon smrti”, ali nikad nisam dobio dozvolu za njegovo aktivno učešće u bitkama protiv Arnauta. Ja kao sin Kosova ne smem da dozvolim da moja zemlja krvari i da je neprijatelj okupira - žalio se svojevremeno Nikola Kavaja.
Zbog toga što se bavio obukom mladih patriota, bio je sumnjiv policiji, pa je posle ubistva premijera
Zorana Đinđića hapšen i saslušavan. Kada se našao na slobodi nije želeo da tuži državu zbog tog neosnovanog hapšenja, već je tražio način da se opet dokaže kao patriota.
Takva prilika mu se ukazala kada je na TV kanalu Histori proglašen za trećeg najvećeg teroristu sveta, odmah iza Karlosa i Bin Ladena! Dobio je ugovor iz Holivuda za snimanje dokumentarnog filma o srpskim komandosima. Verovao je da će u američkom dokumentarnom filmu pokazati svetu da je bio najveći među najvećima:
- Kakav Karlos?! Najbolji je Nikola Kavaja - govorio je u svom stilu u poslednjem intervjuu Reviji 92. - Karlos je imao milione dolara. Iza Karlosa su stajale milijarde, moćni SSSR, možda i Titova Jugoslavija, ceo Istočni blok. Za ubistvo Tita imao sam budžet od 15.000 dolara. Da sam ja imao milion i jednoga sebi ravnoga, nikada Tito ne bi živu glavu izneo iz Amerike.

LEGIONAR "OBARAO" KASTRAI MADA ima mnogo emigranata koji sumnjaju da je Nikola Kavaja radio za Tita, Udbu i KGB, on je priznao da je bio američki čovek:
- Iz Nemačke sam krajem pedesetih prešao u Legiju stranaca i borio se u Africi. Tamo sam upoznao Kubance, pa sam sa njima pokušao da dižem revoluciju u Meksiku. Posle sam u okviru organizacije ”Omega 7” radio za Kubance protiv Kastra i Aljendea. Za Amerikance sam radio od 1957. do 1971. godine pod lažnim imenom Adolf Miler.

PREZIME OD ŠIPTARSKOG GRADAČitav Kavajin život bio je revolucija, jer je to bio smisao života njegovih potomaka iz, kako je govorio, ”Kavajskog kruga”:
- Kavaje su sa Cetinja i dobili su ime kada je moj pradeda ubio u dvoboju bega od albanskog grada Kavaje. Deda mi je bio perjanik kralja Nikole, a otac žandarmerijski kapetan, koji se proslavio u borbama sa Kačacima. Rođen sam 3. oktobra 1932. godine u Peći, u porodici sa devetoro dece. Odrastao sam među Srbima i Šiptarima i uz gusle - pričao nam je svojevremeno Nikola Kavaja.