Do izvora jedan putić

SAMO na Kopaoniku postoji 78 izvora termalnih i mineralnih voda, od kojih je iskorišćeno manje od 10 odsto. Istovremeno, Francuska, velesila banjskog turizma, banja koliko Kopaonik vrela. Ali, Francuzi kroz ovaj vid turizma inkasiraju više nego od famozne Azurne obale.
Kako nam je objasnio profesor Tomislav Jovanović sa Medicinskog fakulteta, u Evropi postoje prave banjske turističke velesile među kojima se ističu Austrija, Nemačka, Češka, Slovačka, Mađarska... Srbija bi po kvalitetu voda kojima raspolaže mogla da se nosi s njima, ali naše banje su danas čak slabije posećene nego pre Drugog svetskog rata!
- Mađarska je još u vreme socijalizma od svojih desetak banja imala veći devizni priliv nego bivša Jugoslavija od Jadranskog mora - objašnjava Jovanović. - Bivša SR Nemačka je imala 800.000 kreveta samo u banjama, dok je najveći međunarodni aerodrom u Slovačkoj u mestu koje se zove Pještani, jer je tamo najveća banja, a ne u prestonici Bratislavi.
Pre Drugog svetskog rata kod nas su banje bile raspoređene u četiri kategorije. U prvoj su bile one u državnom vlasništvu, poput Vrnjačke, koja je bila pod direktnom kraljevom ingerencijom. Po njegovom nalogu, ministar zdravlja određivao je glavnog banjskog lekara, koji je, opet, određivao pravila ponašanja u banji.
- Prema podacima iz 1937. godine, najposećenija je bila Vrnjačka Banja sa više od 32.000 noćenja, drugi je bio Bled sa 18.000, dok je treće mesto pripalo Dubrovniku sa oko 13.000 noćenja - dodaje profesor Jovanović. - Još je knez Miloš naložio da se banje u Srbiji urede i od njegovog vremena je krenuo procvat banjskog turizma.
Danas u Beču i Budimpešti postoje po tri banje, i to nije neobično za evropske prestonice. I Beograd ima potencijal za tako nešto.
- Višnjička banja je još u Miloševo vreme bila poznato lečilište bogato sumporovitim vodama - dodaje Jovanović. - Jedan izvor je otkriven i u Kumodražu, a poznato je da postoji banja u Ovči. Ali Beograd to blago nije umeo da iskoristi.
Kod nas veliki deo podzemnih i dubinskih voda nije dovoljno istražen. Samo na Kopaoniku postoje dva svetska rariteta - Jošanička i Lukovska banja. Tamo izvire termalna voda sa temperaturom od 78 stepeni.
- Nigde u svetu tako jaki termalni izvori nisu zabeleženi na nadmorskoj visini iznad 600 metara - objašnjava naš sagovornik. - Iz Lukovske banje svake sekunde 140 litara takve vode nepovratno odlazi u reku Toplicu. Ceo jug Srbije, inače, od Vranja do Bujanovca, pun je svetskih rariteta.
Stručni savetnik u Udruženju banja Srbije Ljubica Ivanović kaže da je pre nekoliko dana bila iznenađena kada je shvatila da u Ministarstvu turizma ne postoji nijedan projekat za ulaganje u naše banje koji bi se ponudio potencijalnim investitorima.
- U Srbiji je registrovano 1.050 mineralnih izvora, a 264 je ispitano i poznate su njihove osobine, temperatura i vrednosti - kaže Ivanović. - Zašto izvori nisu iskorišteni? Prvi problem je u tome što lokalna samouprava, na čijoj se zemlji nalaze, nije zainteresovana. Jedan od primera je Vitanovačka banja, gde seljaci sami grade izvor. Ne može niko sa strane da dođe i tu izgradi banju, ako Kraljevo to ne želi. U Srbiji 100 mesta nosi naziv "banja", a većina nema smeštaj, kanalizaciju, vodovod, zdravstvenu službu i slično.
Osnovni problem je što retko koja banja Srbije radi sa profitom, što se do većine teško stiže.
- Dobar put ne postoji ni do najpopularnije Vrnjačke Banje - kaže Ivanović. - Najbolje su se razvijale one banje koje su ujedno i opštinska mesta: Vrnjačka Banja, Sokobanja i Aranđelovac, koji sada ne radi zbog dugogodišnjeg renoviranja hotela "Izvor". U turizam se malo ulagalo, jer se razvijala industrija. Čačak je najbolji primer. U okolini postoje vrhunski izvori, Ovčar banja i Gornja Trepča (koja leči multipleks sklerozu), ali nema smeštaja, nema planova za razvoj i svako radi šta hoće.

BUNARI
SRBIJA uskoro može da postane veliko smetlište, što predstavlja veliku opasnost za njene vode. Svake godine uvezemo oko 200.000 tona plastičnih materija, koje se kao ambalaža bacaju svuda, a niko ih ne skuplja. Uz to, u ruralnim područjima smo uništili nešto što se uvek smatralo svetinjom - bunare, koji su najčešće pretvoreni u septičke jame.

SOKOBANJA I KRSTAŠI
SIMBOL Vrnjačke Banje je rimski novac, jer su još Rimljani znali za blagodeti ovog mesta. U pohodima na Svetu zemlju krstaši su se odmarali baš u Sokobanji, zbog izuzetnih izvora prirodne vode.
Sada je za Sokobanju zainteresovan "Horvat kosalting" koji na narednoj Berzi banja treba da izloži projekat njenog razvoja. Za nju su se odlučili na osnovu ankete među stručnjacima.

PROMAŠAJI
MEĐU banjama sa vrhunskom mineralnom vodom u koje niko neće da uloži su i:
- Jošanička banja (30 km od Kopaonika) ima najtopliju vodu u Evropi, ali ne postoji nijedan hotel.
- Zvonačka banja (kod Pirota), postoji hotel o kojem niko ne brine.
- Kuršumlijska banja ima RH centar koji je zatvoren.
- Palanački kiseljak, ništa nije uloženo.
- Banja Badanja je privatizovana, ali vlasnik nema dovoljno da uloži.
- Koračica (kod Mladenovca) - ništa nije uloženo.

MAČVA
MAČVA bukvalno leži na geotermalnim vodama. Njihovom upotrebom mogli bismo da proizvodimo mnoge vrste ranog povrća, koje danas uvozimo, a rešio bi se i problem grejanja.
- Na Islandu su upotrebili takve vode - podseća Jovanović. - U zemlji gde je klima više nego surova, tako se veoma malo energije koristi za grejanje.