Brestovik: Ovde ni svetac nije lako biti

NIJE lako ni svetac biti u Srbiji, komentarisali su meštani lepog sela Brestovika kraj Grocke, kad su saznali da padina ispod njihovog groblja krije hram i grobnicu beogradskih svetaca Ermila i Stratonika, poštovanih i u pravoslavnom i u katoličkom svetu. Nažalost, do malog ranohrišćanskog hrama u koji su položena tela velikomučenika nema ni putokaza, iako se on pominje u mnogim svetskim knjigama o ranom hrišćanstvu i turističkim vodičima.

- Ma šta kažete!? U onoj rimskoj grobnici ispod našeg groblja su sahranjeni sveci? - čudio se Dragoljub Stojanović iz Brestovika.

- Niko nam to nije rekao, a imam 70 godina i mnogo pamtim. Znao sam i pokojnog deda Čedu, na čijem je imanju nađena ta grobnica, pričao je da pored nje ima još jedna, ali da je nisu otkopali.

S čuvenim voćarima Brestovičanima razgovarali smo na njihovoj maloj pijaci kraj Smederevskog puta, na vrhu brega iznad Grocke odakle puca prelep pogled na Dunav.

- Ovde zastaje puno ljudi, i naših i stranaca, kupuju voće i slikaju Dunav - kaže Stojanović. - Sigurno bi svratili da vide i te naše svece. Ta grobnica nije daleko, samo što se teško dolazi do nje. Sreća da ste došli po zimi, jer kad ozeleni, ona se i ne vidi od žbunja i smeća.

Promrzli Brestovičani na drumskoj pijaci zainteresovano su saslušali priču o beogradskim svecima, među najstarijim poznatim u hrišćanskom svetu, koju je od zaborava otrgao profesor Radomir Popović sa Bogoslovskog fakulteta. Ermila i Stratonika je mučio i osudio na smrt davljenjem u Dunavu car Licinije, Konstantinov zet i savladar, s kojim je 313. godine potpisao Milanski edikt kojim je prekinut progon hrišćana. Ubrzo su se posvađali oko prevlasti pa je Licinije, vladar istočnog dela carstva, ponovo stavio hrišćane van zakona.

- E to su pravi srpski sveci, čim su stradali zbog politike - mudrovao je kupac kraj tezge. - Ništa se ovde ne menja, vlast se svađa, a narod ode niz mutno Dunavo.

- Čim uđete u selo, iz prve ulice desno iz jednog dvorišta imaju stepenice do grobnice - uputio nas je jedan meštanin, a onda je dodao.

- Samo što je avlija ograđena, pa se teško vide.

- Ma idi putem do groblja, to je onaj što se jedva vidi između dve ograde - pokazivao nam je drugi.

- Kad prođeš kroz groblje imaš dva-tri koraka preko njive, pa onda uz grobljansku ogradu kroz kupine i žbunje idi pravo ka gomili smeća. Rimski grob je odmah pored nje.

Posle kraćeg lutanja stigli smo do grobnice sa tablom koja upozorava na to da je reč o zaštićenom spomeniku. Metalna vrata koja su nekada štitila centralnu prostoriju sad leže sklonjena u bočnu nišu hrama. Lepe freske koje se pominju u knjigama gotovo da se ne vide na zidovima koji se krune i osipaju.

- Šta reći, nije lako ni svecima u Srbiji - kaže Stojanović.

- Šteta je što se ta svetinja ne obeleži i što se ne uredi put do nje. Usput bi i naše groblje moglo da se očisti. Mnogo sam putovao po Evropi i video da ljudi mnogo dolaze na takva mesta. Samo što su ona tamo uređena, čista, a mi ni putokaz do naših svetaca nemamo.