Andrej Fajgelj: Vitez na guslama

ANDREJ Fajgelj ima samo 34 godine, doktorirao je na francuskom Univerzitetu „Pol Valeri“ u Monpeljeu, govori desetak jezika, za dva meseca postaće četvrti put otac. Netipična biografija savremenog mladog Srbina.

Minulog leta u svom rodnom Novom Sadu, kada je imenovan za direktora Kulturnog centra, Fajgelj je „zaradio“ nadimak Guslar.

Deo „Srpske Atine“, onaj koji je posle 12 godina prešao u opoziciju, pokušao je na taj način da se naruga Fajgelju. Jer on je pre tri godine odbranu svoje doktorske disertacije „Uporedna frazeologija i ideologija u epici: Homer, francusko viteško pesništvo, gusle“ dopunio tako što je profesorima u Monpeljeu odguslao i otpevao stihove Majke Jevrosime iz epske pesme „Uroš i Mrnjavčevići“.

A, onih osam stihova u kojima Majka Jevrosima sinu Marku Kraljeviću poručuje da ne govori ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga, jer „bolje ti je izgubiti glavu nego svoju ogrešiti dušu“, u Fajgeljovoj interpretaciji, izmamili su gromoglasan aplauz njegovih profesora!

Francuzi su dobro razumeli univerzalnu poruku naših predaka o slobodi i časti. Mada je pevao na srpskom, mladi diplomac je lično svakom profesoru prethodno uručio ep o Mrnjavčevićima, koji je preveo na francuski.

- Nemam kompleks niže vrednosti što sam Srbin, koji mnogi naši mladi ljudi danas imaju, a da ni ne znaju zašto - prvo je što nam kaže Andrej dok sedimo u nevelikom, lepo uređenom stanu, u potkrovlju, na šestom spratu.

U toplom kutku živi sa suprugom Jovanom (32), profesorom italijanskog, i njihovom decom: Andreom (8), Markom (6) i Anom (1). Za dva meseca, porodica Fajgelj dobiće još jednog člana - dečaka.

Dok nam pokazuje kako guslama polako ovladava i njegov naslednik Marko, dr Fajgelj otkriva da je ovaj stari srpski instrument, koji Slovenci pokušavaju da nam preotmu i patentiraju kao svoj, uvek smatrao važnom „stavkom“ srpskog identiteta.

- Koliko je ta „stavka“ važna, shvatio sam tek kada je moj profesor Pjer Sozo, jedan od najvećih francuskih helenista i jedan od retkih aktivnih evropskih indoevropeista, insistirao da radim doktorat o guslama.

Sa srpskom epskom poezijom naš sagovornik se susreo prvi put kao osnovac u biblioteci, kada je trebalo da napiše pismeni rad o srpskoj tradiciji. Pod ruke je došla pesma o Kraljeviću Marku i - impresionirala ga.

Gusle je samoinicijativno izučavao mnogo kasnije, kao brucoš novosadskog Filološkog fakulteta.

- Da ne pomisle ljudi da sam neki vajni štreber ili vunderkind, moram da kažem da u mom životu mnogo toga nije išlo glatko. U 17. godini bio sam veoma nezadovoljan svojim životom. U srednjoj školi uspeo sam jedva da dobacim do prosečne ocene 2,70. Nisam razaznavao zašto sam ogorčen, na koga sam ljut. Jedino sam osećao nagon da nešto moram da popravim. Shvatio sam da ne mogu u isto vreme da budem i mladić i deda, da želim sve, a ništa ne činim da to ostvarim.

Uporedo sa školom zaposlio se. Najpre u klubu za video-igre. U 19. godini bio je magacioner i prodavac. Naredne godine dao je ispite u junu sa prosekom 9,50 i otišao u inostranstvo da radi na farmi i u restoranu.

Završio je studije u Novom Sadu na vreme, odslužio redovnu, a ne civilnu vojsku, i pomoću stipendije otišao na magistarske studije u Francusku.

- Posle svega vratio sam se u Srbiju, uprkos mnogim „dobronamernim“ savetima da to ne učinim. Verovao sam, i sada verujem, da je to ispravno. Nisam očekivao crveni tepih, ali ni da će za prolazak na konkursima za posao veću težinu imati partijska knjižica nego moja diploma.

Sa mišlju da je u Srbiji najslavnije, ali i najteže uspeti, Fajgelj je ostao vanstranačka ličnost i postao direktor Kulturnog centra Novog Sada. Da bi se ovom poslu potpuno posvetio, zamrznuo je mesto profesora francuskog jezika na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.

U KCNS nastaviće da promoviše i srpsku tradiciju jer veruje da to što danas imamo „ajpede“ i bežičnu tehnologiju, ne znači da treba da preziremo svoju tradiciju i omalovažavamo svoj identitet.

- Ako Srbija ne vrati na pijedestal porodične vrednosti naših starih, ponovo ćemo biti „raja“. Bitke se danas ne vode jataganima i sabljama. Pobediće onaj ko bude imao više znanja, bolje radne navike i čvršći sistem vrednosti.

JEZIK RODA SVOGA I 15 DRUGIH

FAJGELj govori, bolje ili lošije, 15 jezika! Kaže, ipak, da treba imati rezervu prema svakom ko tvrdi da dobro vlada sa više od četiri strana jezika.

- Život je kratak da bi se savladali toliki jezici. Tokom istraživanja naučio sam ruski, ukrajinski, češki, slovenački, poljski, lužičkosrpski, albanski... Govorim dobro francuski, engleski, italijanski, španski, nemački, starogrčki, novogrčki, latinski. Znam osnove hebrejskog i arapskog. Počeću da učim mađarski i rumunski jer su ti jezici karakteristični za Vojvodinu.