Za zdravstveno osiguranje doplatimo po 197 dolara

SVAKI stanovnik Srbije, mimo 260 evra, koliko u proseku godišnje da za obavezno zdravstveno osiguranje, iz džepa za zdravstvenu zaštitu doda još 197 dolara. To je čak 6,4 puta više nego što smo za lekove, preglede i ostale zdravstvene usluge u državnim i privatnim ustanovama doplaćivali 2001. godine, pre nego što je započeta reforma zdrvstva, za koju mnogi kažu da je bila samo kozmetička, i pre nego što su u ovaj sistem, što u opremi, što u živom novcu kroz projekte, ušli milioni evra donacija.

U međuvremenu su povećani i ukupni rashodi za zdravstvo, i to sa 115 na 546 dolara po stanovniku.

- Srbija za zdravstvo, prema poslednjim podacima, godišnje troši ukupno 331,1 milijardu dinara, ili 10,4 odsto bruto društvenog proizvoda - kaže dr Milena Gajić Stevanović, nacionalni korespondent za Nacionalni zdravstveni račun u Institutu za javno zdravlje Srbije ”Dr Milan Jovanović Batut”. Od toga, 119,8 milijardi dinara direktno iz džepova izdvoje građani.

Prema toj računici, direktna plaćanja dostižu čak 36 odsto ukupnih troškova za zdravstvenu zaštitu po stanovniku, s tim što pacijenti sami finansiraju trećinu vanbolničkih troškova lečenja, a bolničke uglavnom pokriva Republički fond zdravstvenog osiguranja, odakle se trenutno finansira 62 odsto ukupnih rashoda zdravstva.

Doktor Dušan Milisavljević, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu u Skupštini Srbije, kaže da je zdravstveni sistem Srbije - ”pred kolapsom”:

- Iako smo jedna od siromašnijih zemalja, iz budžeta se, ipak, odvaja solidan novac za zdravstvo. Bilo je, međutim, mnogo pogrešnih poteza, pa je sada sve nakaradno: klinički centri na nekim odeljenjima nemaju aparate za anesteziju, a ti aparati stoje neiskorišćeni u malim bolnicama, koje nemaju stručnjake. Lekari koriste mogućnost da rade privatno, veštački se prave liste čekanja. U takvoj atmosferi, sve veći trošak, naravno, pada na same pacijente.

Najveći deo novca koji mimo osiguranja daju za zdravstvenu zaštitu, čak 88,6 milijardi dinara, stanovnici Srbije ostave u privatnim ustanovama. Mi, zapravo, imamo kvaziprivatni sektor, jer privatno u najvećem broju slučajeva rade lekari iz državnih ustanova. Ako ne može da vas pregleda u bolnici, može u privatnoj ambulanti! To enormno povećava cenu lečenja, jer sve, praktično, plaćamo dva puta: kroz osiguranje i po cenovniku.

NAJVIŠE ZA PREGLEDE I LEKOVE

U strukturi izdvajanja za zdravstvene usluge sa 48 odsto prednjače usluge lečenja, odnosno pregleda. Sa 31 odsto ukupnih troškova slede izdvajanja za lekove i sanitetski materijal, po sedam odsto se daje za dijagnostiku i prevenciju, četiri odsto za rehabilitaciju, jedan odsto za dugoročnu negu, i dva odsto za administrativne troškove.