Petina hranitelja su - rođaci

B. STJELjA

10. 08. 2012. u 22:35

U Srbiji 1.123 maloletnika, umesto u biološkim, odrasta u srodničkim porodicama. Najviše školske dece, a prednost u starateljstvu mlađim rođacima

UMESTO sopstvenih roditelja, u Srbiji 1.123 dečaka i devojčica hrane i vaspitaju babe, tetke, stričevi... Prema poslednjim podacima centara za socijalni rad, petina svih hraniteljskih porodica su - srodničke.

- Ovi maloletnici bez roditeljskog staranja su smešteni u ukupno 905 familija širom Srbije - kaže Živorad Gajić, direktor Zavoda za socijalnu zaštitu. - Među njima je najviše školske dece, pa se najbliži rođaci brinu o 572 dečaka i devojčica uzrasta od šest do 14 godina. Na drugom mestu po zastupljenosti su ona između 15 i 17 i takvih je 429. Najmanje je beba. Srodnici su tako u prošloj godini uhlebili samo 32 mališana mlađih od dve godine i još 90 u predškolskom uzrastu odnosno starosti od tri do pet godina.

U Zavodu za socijalnu zaštitu objašnjavaju da različite sudbine ove dece utiču na razloge zbog kojih je se o njima brine “drugi krug” familije.

- Centri za socijalni rad su 629 dečaka i devojčica poslali srodnicima jer su ona tokom svog detinjstva bila lakše ili grubo zanemarivana, a čak 19 su žrtve porodičnog nasilja. Među tom decom ima i onih sa problemima u ponašanju, a 96 je živelo u krajnjoj bedi - objašnjava Gajić.

Odluku o tome kome će pripasti zadatak da od ove dece naprave bolje ljude, stručni radnici ne donose olako. U Centru za porodični smeštaj kažu da je reč o mališanima koji su imali teško detinjstvo, pa nije lako naći pravog staratelja.

HRANITELjA VIŠE U svim hraniteljskim porodicama i u ustanovama socijalne zaštite lane je bilo smešteno ukupno 7.647 dece u uzrastu do 17 godina i još 1.671 punoletan od 18 do 26 godina. U prethodne tri godine, ovaj se broj uvećava. Tako je 2008. na smeštaju bilo 7.123 dece i mladih, 2009. tačno 7.315, a 2010. godine njih 8.432.

- Najveća prednost srodničkog hraniteljstva je što dete ostaje u poznatom okruženju, ali ima i određenih nedostatka - objašnjava Dobrila Grujić, direktorka Centra. - Pošto je reč o deci koja su mahom imala negativna iskustva u odrastanju mora se voditi računa da li je dobro da ostaju u poznatom okruženju. Teška iskustva ponekad mogu da spoje nesrećnike, ali često nisu dobra jer bi dete moralo da odrasta u atmosferi sreće i smeha, a ne konstantne patnje.

Grujićeva dodaje da socijalni radnici imaju često dilemu koliko je dobro prepustiti decu babama i dedama.

- Jasno je da oni mogu da mu pruže svu neophodnu ljubav kao i brigu, ali samo ako su stariji srodnici dobrog zdravlja. U suprotnom, dete brine o njima. Naša je ideja da se proredi davanje odgovornosti babama i dedama, pa zato prednost dajemo sve češće tetkama, stričevima, starijoj braći i sestrama.

ODLAZE KAD SE IŠKOLUJU

Kada se deca i rođaci ne prilagode jedni drugima, “raskida” se hraniteljski odnos. To se lane dogodilo 66 puta. Najčešći razlozi su, ipak, vezani za uzrast, pa je tako rođake prošle godine napustilo 48 onih koji su stariji od 15, a mlađi od 17 godina. Većina ih je otišla “svojom voljom” i to zato što su završili školovanje ili pronašli posao. Najređe se prekida smeštaj u slučaju najmlađih. Tako je samo jednoj bebi dodeljen novi staratelj, a izmešteno je i troje predškolske dece. Ostala deca su vraćena roditeljima ili su u procesu usvajanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

dobrosav

11.08.2012. 07:28

prevara ima dosta,dogovore se rodjaci koji imaju dosta dece pa kao naprimer u ritopeku kao fol ujna cuva troje dece dobija 50,000 dinara za decu koja nikad nisu ni prespavala kod ujne i nikad nisu ziveli kod ujne a i zasto bi ka njihova majka i ostala porodica zive pored ujne,taj novac koji se isplacuje lazno daje se majci ujna zadrzava 13,000 za uslugu plus ide joj radni staz a nista ne radi deca i nisu nikad bila kod nje,kad podje neko iz socijalnog oni nazovu telefonom dan ranije isve ide tak

Padre

16.08.2012. 07:53

O srodnickom hraniteljstvu bi se dalo stosta reci.Oni jeste delotvorno kada dete ostane bez roditeljskog staranja usled smrti i bolesti roiditelja. U drugim slucajevima mislim da su veca steta nego korist za dete. A kao hranitelj tvrdim da je najveci zlocin sto nam dobar deo dece smestene u hraniteljskim porodicama odrastaju u porodicama gde hranitelji generacijski odgovaraju bakama i dekama a ne roditeljima i tu dolazi do pucanja kada klinci postanu tinejdzeri i osamostale se s osnovnom skolom.