Đukić Dejanović: Možemo bolje da se lečimo

BOLjOM organizacijom, i sa ovoliko para koliko imamo, možemo bolje da se lečimo, da imamo pravedniji aršin prema svim pacijentima, naročito onima koji su zbog bolesti stigmatizovani, i da vratimo ugled lekarske struke. Da ne mislim tako, ne bih ni prihvatila ovu delikatnu i tešku funkciju ministra zdravlja - kaže u intervjuu „Novostima“ Slavica Đukić Dejanović.

Psihijatar po specijalnosti, mnogi kažu i iskusan rukovodilac u zdravstvu, s obzirom na to da je sedam godina, do 2000, bila direktor Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu, Đukić Dejanovićeva smatra da će joj, kao i ostalim ministrima, biti potrebno 45 dana da „skenira“ sistem za koji je zadužena u novoj Vladi Srbije.

- Prvi potezi, koji bi vodili ka poboljšanju u zdravstvu, mogu da se očekuju u drugoj polovini septembra. Lično sam spremna da sve svoje sposobnosti usmerim ka tome, ali prvo moram da vidim čime raspolažemo, šta kao Ministarstvo možemo da uradimo, a šta su nadležnosti drugih.

* Da li će biti kadrovskih promena u Ministarstvu zdravlja, i u zdravstvenim ustanovama? Već se spekuliše da bi kadrovi Demokratske stranke, bar u najvećim bolnicama, mogli da budu zamenjeni...

- Povešću dvoje-troje dosadašnjih saradnika, prvenstveno za odnose sa javnošću, a tim želim da pravim od ljudi iz Ministarstva i zdravstvenog sistema. Niko iz partije neće poći sa mnom. Svi direktori zdravstvenih ustanova koji su dosad korektno radili svoj posao, i koji prihvate nove metode rada za bolju organizaciju i bolje korišćenje svih resursa u zdravstvu u interesu pacijenata, treba da ostanu da dosadašnjim mestima. Ne pada mi na pamet da zbog partijske boje smenjujem bilo koga.

* Hoćete li tražiti pomoć države kako bi se izbegao kolaps sistema, s obzirom na to da u RFZO tvrde da poslodavci za doprinose duguju milijardu evra, što je pola godišnjeg budžeta za zdravstvo?

- Ni samo Ministarstvo, ni RFZO, koji su, nažalost, u našem sistemu dva odvojena subjekta, taj problem ne mogu da reše sami. Moraju da se menjaju zakoni o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti. Država bi morala zakonski da obezbedi redovnu naplatu doprinosa, a inspekcije da rade svoj posao. Jer, iako je deo duga nenaplativ, među dužnicima ima onih koji dobro posluju, a neizmirivanjem svojih obaveza urušavaju zdravstveni sistem.

* Posle neuspelog pokušaja prethodne vlade da privoli proizvođače da otpišu 40 odsto od 30 milijardi starog duga za lekove, moraćete, izgleda, da uđete u novu rundu pregovora sa njima?

- Prvo moram da vidim dokle se sa tim stiglo i da li je to moja ingerencija, ali sigurno ću morati da imam uvid šta se sa tim dugom dešava.

* Da li će lekovi, ipak, morati da poskupe, ako bi se time predupredile moguće nestašice na koje proizvođači upozoravaju?

- Pitanje cene lekova je nešto što mora dobro da se izvaga, i to je posao za ekonomiste. Kao ministar zdravlja odgovaram za zdravstvenu politiku u globalu, ali ne mogu da ulazim u finansijske računice. Ministarstvo zdravlja će sigurno predložiti ono što je interes pacijenata - da lekova ima, naravno, u skladu sa budžetom kojim raspolažemo.

* Sva istraživanja pokazuju da je zdravstvo u samom vrhu po korupciji: može li ta slika da se promeni i kako?

- Mislim da je doživljaj građana o korupciji u zdravstvu veći nego što nje zapravo ima. Naravno, svaki slučaj korupcije treba da bude ispitan i procesuiran, ali kao ministar zdravlja nemam nameru da radim posao MUP-a i drugih za to nadležnih institucija. Moje je da podižem nivo zdravstvene zaštite i kompetentnosti lekara, i da svi zajedno pokušamo da vratimo ugled koji lekari inače zaslužuju.

* Pacijenti tvrde da su neka od novih pravila u zdravstvu, kao što je obaveza izbora lekara, ili izdavanje sedativa otežala lečenje. Hoće li se tu nešto menjati?

- Izabrani lekar treba da ispuni svrhu time što će biti nosilac sigurnosti zdravlja porodica. Na primarnom nivou zdravstvene zaštite bi trebalo da se rešava 80 odsto svih zdravstvenih potreba, i tu izabrani lekar može da ima veliku ulogu. Kada je reč o sedativima moramo biti svesni da smo zemlja u kojoj se tabletomanija razvila i dobrim delom zbog toga što su mnogi lekovi mogli slobodno da se kupe. Ogroman broj ljudi bez razloga uzima sedative i razvili su zavisnost. Pacijentima kojima su ovi lekovi zaista potrebni biće olakšano snabdevanje. Moj predlog biće da se na specijalističkom izveštaju naznači koliko pacijent treba da koristi terapiju, pa neće morati često da ide po mišljenje psihijatra. Činjenica je, međutim, da su sedativi samo u retkim slučajevima potrebni duže od tri meseca.

* Da li će ova Vlada morati da uradi ono što su prethodne izbegavale - da napokon definiše šta je to što pacijenti stvarno mogu da dobiju na knjižicu, a šta će morati sami da plate?

- Selektivnosti mora da bude, i po količini novca u zdravstvu, i po stepenu urgentnosti potreba za zdravstvenom zaštitom. Sve što je za pacijenta ugrožavajuće stanje mora biti zbrinuto o trošku osiguranja, i prevashodno moramo ulagati u preventivu. Pacijenti se ne smeju deliti na one „prvog“ i „drugog“ reda, ali svi koji svesno narušavaju svoje zdravlje moraju nekako da participiraju u troškovima lečenja. Jednostavno, moramo da nađemo nove izvore finansiranja zdravstva, kao što je deo prihoda od duvana, alkohola. Takođe, moramo da povećamo i sopstvenu odgovornost za svoje zdravlje. Ako neko hoće da se leči od alkoholizma, to mu treba i omogućiti, ali ako se posle lečenja vrati poroku, drugi put će morati sam da plati deo troškova terapije.

* Hoćete li biti tako strogi i prema saradnicima? Zakon predviđa mogućnost da ministar smeni službenika koji dobro ne radi svoj posao?

- Da budem iskrena, meni čak taj Zakon nije neophodan da bih pokrenula postupak za eventualnu zamenu nekoga ko ne radi korektno.