Slovenačke straže đenerala Draže

Uroš Šušteršič je jedini živi slovenački pripadnik Ravnogorskog četničkog pokreta. Nakon što je akademik Aleksander Bajt šokirao slovenačku javnost knjigom “Bermanov dosije”, u kojoj je otkrio mnogo uglednih Slovenaca koji su bili na strani Draže Mihailovića, Uroš Šušteršič je odlučio da napiše knjigu po svojim sećanjima: “Od Ljubljane do Ravne Gore”. U slovenačkoj politici Šušteršič se aktivirao pred raspad Jugoslavije, kao jedan od najvažnijih članova SDS-a Janeza Janše.
U ekskluzivnom intervjuu za "Novosti" sada prvi put otvoreno priča o danima pod ravnogorskom zastavom, srpsko-slovenačkih odnosima, Mitji Ribičiću i Ozni...

U Sloveniji je dugo vladalo mišljenje da su Srbi postali okupatori nakon Austrougara. Do raspada Jugoslavije Srbi su bili omraženiji nego u Hrvatskoj. Kako to da ste postali četnik, a ne Domobran?

- Ja sam vaspitavan u svojoj porodici da su Srbi jednakopravan narod sa Slovencima. U mojoj porodici Srbi su bili vojno politički uzor. Ne možete povlačiti paralelu izmeću Hrvata i Slovenaca. Mi smo uvek smatrali da su naša jedina braća Srbi.

General štabnog pukovnika Dražu Mihailovića sam lično poznavao, moj otac i on su bili dobri prijatelji, obojica su bili Solunci, nosioci Karaćorćeve zvezde. Draža je bio komandant 38. pešadiskog puka u Celju gde je postavio temelje teritorijalnih jedinica sa četničkim odredima. Četnik sam postao još 1939. Gestapo me uhapsio 14. aprila 1941.i stavio u zloglasni zatvor Stari Pisker u Celju. U to vreme komunisti nisu ni razmišljali o borbi protiv Nemaca. U Srbiju sam došao kao politički izbeglica. U leto 1941. sarađivao sam s četničko-partizanskim Kosmajskim odredom. Nisam odmah postao borac, prvo sam radio kao obaveštajac i propagandista, a onda sam krajem 1941 postao član Ravnogorskog odbora, zadužen za obaveštajno - propagandni rad. Slovenački domobrani nisam mogao da budem jer su oni bili nešto kao Nedićevci u Srbiji.

Jedini živi pripadnik četničkog pokreta u Sloveniji. Recite nešto više o Slovencima koji su bili pripadnici ravnogorskog pokreta?

- Prvo moram da kažem da se četnički pokret u Sloveniji odvijao paralelno sa četničkim pokretom u Srbiji i ima dva dela. Jedan je bio severni Štajerski četnički pokret koji je delovao na okupiranom području. Komandant je bio vojvoda Zmagoslav i poručnik JVuO Jože Melaher. Oni su vodili stalne borbe sa Nemcima još od 1941 godine da bi na kraju u okviru Triglavske divizije prešli na savezničku stranu. Druga grupa nalazila se u Ljubljanskoj pokrajini, pod okupacijom Italijana. Tu su se nalazili ljubljanski, gorenjski i notranjski odred. A pokret je vodio četnički vojvoda - major Karlo Novak. Nije čudno da je bilo toliko četnika u Sloveniji jer je Mihajlović 1941.godine Slovencima obećao da će im pripasti i Koroška i Primorska oblas. Tako bismo mnogo više profitirali pod Dražom, nego pod Brozom. Slovenački četnici su priznavali Kraljevinu Jugoslaviju i njenu vladu koja bi donosila demokratske promene. Partizani su 1943. godine na Grčaricama zajedno sa italijasnkim artiljercima uništili četnike, s tom razlikom što su četnike pobili, a Italijanima su uzeli oružje i poslali ih preko granice. To smatram pravom kolaboracijom sa okupatorom.

Ko su bili najpoznatiji slovenački četnici?

Aleksandar Bajt koji je bio monarhistički i pročetnički usmeren još u vreme dok je bio student. U to vreme je iz Rima, inače ilegalnog centra JVuO komande u Sloveniji, dobio zadatak da napravi memorandum o stanju četništva u Sloveniji. Nisam ga upoznao sve do godinu dana pred njegovu smrt. Svi smo radili veoma konspirativno. Bajt je inače u Brozovoj Jugoslaviji imao vrlo ugledan položaj. Veliki čovek ravnogorskog pokreta bio je i legendarni gimnastičar Leon Štukelj, koji je na Olimpijadama osvajao mnogbrojne medalje. Kada sam 1945. godine ilegalno došao u Ljubljanu, Leon Štukelj je bio prvi čovek sa kojim sam se sreo. Moram da kažem da su se u Sloveniji intelektualci podelili na dva dela. Jedni su bili promonarhistički opredeljeni dok su drugi bili komunisti i to uglavnom hrišćanski socijalisti i ortodoksni komunisti kao Kidrič, Kardelj, Krajger, Tomšič, Maček...

Kako gledate na otkrivanje grobnica i masovna ubistva koja su se desila na području Slovenije?

- Otkrivanje grobnica je za nas u Sloveniji veliki šok i veliki skandal. Posle Rusije, izgleda najviše masovnih grobnica ima na tlu bivše Jugoslavije. Te zločine u Sloveniji nisu činili samo Slovenci. Tu su se Srbi obračunavali sa Srbima, Hrvati sa Hrvatima … a kada je u pitanju izručivanje tih ljudi partizanima, moram da kažem da je glavni protagonista toga bio engleski političar Mekmilan.

Mislite da bi partizani bolje prošli da nekim slučajem nisu dobili rat?

- Ovo je vrlo provokativno pitanje. Mnogo puta sam nakon rata rekao "Hvala bogu da nismo pobedili". Ali, mi nikada nije bilo jasno kako možeš da ubijaš nenaoružane ljude van borbe. Ja sam mnogo ljudi zarobio. Nemce smo obično skidali, oduzimali im oružje i municiju, nikog nismo mučki ubijali, likvidirali smo posebno gestapovce i SS-ovce, ali i dokazane zločince nad narodom.

A partizane niste mogli da skidate…?
- Partizane nismo mogli da uhvatimo, a kamoli da ih skinemo. Mi smo naspram njih bili elitna vojska. Oni su bili golaći, dok nisu dobili Englesku pomoć sredinom 1944.godine.

Kako ste preživeli vreme komunizma?
- Pre nego što sam ilegalno stigao u Sloveniju bio sam u nemačkom logoru. U Sloveniju sam došao sa zadatkom da organizujem savezničku obaveštajnu službu u jednom delu Slovenije. Pošto me izdala i žena koja je radila sa mnom, Ozna me uhapsila 10. juna 1945. Da nisam imao prijatelje u koji su prešli u Oznu sad bih i ja ležao u jednoj od masovnih grobnica kod Kamnika. Za te Oznovce se nije znalo da li su više naši ili su više njihovi. Komunisti su mojoj porodici po povratku u Sloveniju oduzeli sve. Moja majka je ostala bez ičega, a ja sam bio u zatvoru. Kasnije sam u Brozovoj Jugoslaviji radio, isticao se, ali nisam nikada došao na neki visok položaj. Skrivali smo se po hrvatskim preduzećima, gde nas niko nije tražio.

A Ozna?
Ozna je napravljena po ugledu na ČEKU odnosno NKVD, znači jedna zločinačka orginazicija napravljena da uništi sve što drugčije misli. To je jedan aparat za čišćenje. Od 1918. pa sve do propasti komunizma, bio je to isti model. I danas postoji tajna organizacija koja ima jaku moć. Proći će još decenije da se iskoreni, isto kao što je bilo sa SS, SA i Gestapom. Oznovci su najljući zločinci, koji su za vreme i naročito posle Drugog svetskog rata pobili samo u Sloveniji više od 200.000 ljudi. Time su pokazali svoje pravo terorističko lice - sve u ime "demokratije i volje naroda".

ENIGMA RIBIČIČ
Da ne zaboravimo krivičnu prijavu protiv Mitje Ribičiča. Mislite da ima nekog smisla sad nakon 60 godina osuđivati ga. I ko je ustvari Mitja Ribičič?
- Mitja Ribičič je bio istražni oficir OZNE, bio je desna ruka general majora Ivana Mačka - Matije, sigurno najvećeg slovenačkog zločinca. Ribičičevo partizansko ime je bilo Ciril, koga nosi njegov sin inače sudija Ustavnog suda Slovenije.
O njemu ću reći ono što sam ja od njega doživeo. On je bio strahoviti sadista. Ja sam bio u grupi od 20 savezničkih oficira koji su dolazili iz savezničkih misija. Svi smo bili u jednoj maloj ćeliji, a on je dolazio i iživljavao se najstrašnije. Ribičič je to naučio na akademiji NKVD "Deržinski" u Moskvi, gde ga je uputila pred kraj rata KPJ. Boljševička teorija je takva da je bolje zatvoriti 10.000 nevinih ljudi i pobiti ih, nego ispustiti jednog pravog.