Bujanovac ide u Veliku Albaniju

ALBANSKI Demokratski front za nacionalno objedinjenje, sa sedištem u Tirani, zatražio je u petak da tzv. Preševsku dolinu, jug centralne Srbije, "SAD oduzmu... od Srbije tako što će je proglasiti svojom prekookeanskom teritorijom po principu Panamskog kanala". Na ovu ideju odmah su reagovali bujanovački Srbi, koji su poslednjih godina žrtve agresivne albanizacije srpske opštine Bujanovac.

- Ovo je samo još jedan politički napad na srpski narod u Bujanovcu, koji albanski nacionalisti želi da ugradi u projekat Velike Albanije. Albanci iz Prištine i Tirane žele da Bujanovac otmu od Srbije i pripoje Kosovu i Albaniji. Mi iz Pokreta za opštinu Bujanovac godinama upozoravamo na ovakve tendencije, ali u državnoij vlasti nas niko ne čuje - kaže doktor Mile Stojanović, lider bujanovačkih Srba, koji ovih dana u Beogradu pokušava da dođe do predsednika Tomislava Nikolića i premijera Ivice Dačića.

Kao ilustraciju tendencija čelnici Pokreta za opštinu Bujanovac nude izjavu predsednika opštine Junuza Muslijua da "Srbi neće imati ništa protiv da žive u toj novoj albanskoj državi".

- Mi smo napisali peticiju, koju je potpisalo 7.500 Srba. Ako se država Srbija ne suprotstavlja albanskom separatizmu, neka se onda izvrši podela opštine Bujanovac na srpski i albanski deo. Imali smo slično iskustvo sa Preševom osamdesetih, kada smo tražili da se napravi srpska opština Istočno Preševo. Ta ideja nije prihvaćena i Srbi su proterani iz Preševa. Sada gubimo i Bujanovac - upozorava Ranđel Veljković, član srpskog pokreta.

Bujanovac je gradsko sedište opštine u Pčinjskom upravnom okrugu u kom se ne zna tačan broj stanovnika, jer su Albanci 2011. bojkotovali popis. Za razliku od Srba, iz opštine se trajno iseljava mnogo Albanaca i Roma. Albanci u žitelje uračunavaju i one koji su se trajno iselili u Gnjilane i okolinu. Tako, na primer, u selu Zarbunce, živi samo jedan Albanac, a na albanskoj izbornoj listi ih ima čak 1.400. Albanske stranke prave glasačke liste tih "nevidljivih ljudi" obezbeđujući lažnu većinu u Bujanovcu.

- Albanci su uz prećutnu saglasnost Beograda dobili vlast u opštini i priliku da vladaju Srbima, iako smo mi većinski narod. Tražili smo 2011. vanredni popis u Bujanovacu, da se dokaže da su Srbi u većini, ali nam taj zahtev u Beogradu nije odobren. Podneli smo krivičnu prijavu zbog falsifikovanja i krađe popisne dokumentacije, ali se ništa nije dogodilo. Albanci nesmetano vrše albanizaciju i Srbima uskraćuju građanska prava - tvrdi Ranđel Veljković.

- Mi Srbi smo nekada u opštinskoj vlasti imali 18 odbornika, a danas 11. Naša preduzeća su nekada dobijala kredite i dotacije, a sada je iz raznih fondova uloženo 220 miliona evra samo u firme koje pripadaju Albancima. Srba nema na lokalnoj albanskoj televiziji, nemaju pravo na javne natpise na ćirilici, ali zato Albanci imaju pravo da javno ističu zastavu strane zemlje Albanije. Državna vlast i srpske stranke u koaliciji sa albanskim nas Srbe zapostavljaju. Time se stvara atmosfera opšte besperspektivnosti, što može da izazove iseljavanje Srba iz Bujanovca - upozorava dr Mile Stojanović.

Čelnici Pokreta za opštinu Bujanovac su odlučni da predsednika Tomislava Nikolića pozovu da ih poseti.


PROPALA PRIVREDA

TOKOM devedesetih opština Bujanovac je doživela privredni rast. Sela su oživela, poljoprivreda krenula, otvorene su fabrike vode, izgrađeno je veštačko jezero i otvoren konak manastira Prohor Pčinjski. U međuvremenu, fabrike su se našle u krizi, a Prohor Pčinjski je zatvoren i zapušten. U njemu je radilo 70 ljudi. Gašenjem konaka i turizma na jezeru ugrožena je egzistenicija 4.000 Srba u okolnim selima.