Velimir Ilić: Čvrsti temelji mnogima spas

Izgradnja stanova u beogradskim naseljima Stepa Stepanović i Dr Ivan Ribar nije pod znakom pitanja. Posao koji je započela prethodna vlada preko Građevinske direkcije Srbije biće završen. Nema razloga da se po istom modelu ne otvore gradilišta i u drugim gradovima Srbije. Državni projekat masovne stanogradnje je ekonomski opravdan i ne ugrožava privatan sektor - kaže za ”Novosti” Velimir Ilić, ministar građevinarstva i urbanizma.

* Dinkić tvrdi da se iz državne kase više neće izdvajati novac za gradnju komercijalnih stanova, već samo socijalnih, a da će se tražnja podsticati subvencionisanim stambenim kreditima...

- Građevinska direkcija nema svoju operativu već angažuje domaće građevinske firme. Privatnici sigurno neće da investiraju u stanove, primera radi, za vojna lica ili policiju. To mora da radi država. Građevinska direkcija je ta koja se zadužila kod poslovnih banaka za ”Stepu”, a država samo daje garancije. Verujem da će odluka Vlade Srbije o programu stanogradnje biti doneta jednoglasno.

* Vlasnici pojedinih građevinskih kompanija optužuju državu da je nelojalna konkurencija u stanogradnji i da kvadrat u Stepi Stepanoviću realno košta 1.650 evra, a ne 1.290 za koliko se prodaje?

- Ne vidim u čemu je problem ako je Direkcija uspela da zatvori projekat sa 1.290 evra po kvadratnom metru. Naravno manja je zarada, ali važno je da se više gradi, domaća operativa je dobila posao, a građani mogućnost da po prihvatljivim cenama dođu do krova nad glavom i u tome nema ničeg lošeg. Gradićemo i znatno jeftinije stanove u tom sistemu ako se dogovorimo da Republička direkcija za imovinu daje zemljište za određene socijalne strukture.

* Hoće li Ministarstvo prihvatiti inicijativu za ukidanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad gradskim građevinskim zemljištem uz naknadu?

- Pripremamo novi zakon o planiranju i izgradnji. Angažovali smo najbolji tim stručnjaka. Pravila moraju da budu jasno definisana, a ne da se nekome obračunava naknada, a nekome ne, i time ostavlja ogroman prostor za korupciju. Ili se za sve ukida konverzija ili je svi plaćaju. Objekat i zemljište ispod objekta moraju da imaju istog vlasnika. Nemam ništa protiv da se konverzija uz naknadu ukine. Građevinarstvo ne smemo da gušimo, da zaustavljamo investicije, ali pitanje vlasništva nad zemljištem mora da se reši.

* Od 2003. svi ministri građevine obećavaju jedan šalter za izdavanje dozvola, ali investitori i dalje obijaju pragove...

- Ubuduće će to, zaista, biti jedan šalter. Ako postoji urbanistički plan sa definisanim uslovima komunalnih preduzeća nema razloga da investitori, čija se buduća zdanja uklapaju u te okvire, traže saglasnosti komunalaca. Dozvola, dakle, može da se izda odmah, u toku dana. Ono što će, takođe, biti novina jeste da plaćanje naknade za uređenje zemljišta više neće biti uslov za dobijanje građevinske već upotrebne dozvole. Do sada su samo tajkuni mogli da plate namete pre izdavanja građevinske dozvole. Sada želimo da omogućimo svima koji žele da grade da dobiju građevinsku dozvolu kako bi mogli da apliciraju za kredite, a kada završe objekat, pre upotrebne dozvole, da plate naknade.

* Postoji li mogućnost da se naknada za uređenje zemljišta svede na realan trošak infrastrukturnog opremanja lokacije?

- To nam je cilj. Ne može naknada za uređenje zemljišta da se određuje po zonama, već treba da predstavlja stvaran trošak opremanja lokacije. Zakonom koji pripremamo biće predviđene mnogobrojne novine, koje će, konačno, pokrenuti građevinarstvo, a time i celokupnu privredu Srbije.

* Najavili ste ”leks specijalis”, odnosno katastarsku legalizaciju bespravnih kuća i stanova za oko 100 evra?

- U 1,3 miliona objekata živi 3,5 miliona građana, čija imovina nije uknjižena, iako postoji. Od 700.000 podnetih zahteva za legalizaciju proces je završen za svega osam odsto. Za preostalih 92 odsto objekata vlasnici nemaju novac da plate legalizaciju i nikada ne bi mogli da se upišu u katastar. Jer, u Srbiji je danas dve, tri, pet hiljada evra veliki novac. Dužnost države je da svakom građaninu upiše imovinu u katastar, a da posle, kroz porez na imovinu, ubira prihod. To nije velika stavka, ali kada svih 1,3 miliona vlasnika nelegalnih objekata plaća porez, to će biti ogromna suma.

* Stalna konferencija gradova i opština negira vašu računicu da će prihod od poreza na imovinu na godišnjem nivou biti veći od prihoda od legalizacije?

- Naravno da bi prihod od legalizacije bio veći kada bi svi platili naknadu. Ali ovim tempom kojim teče legalizacija na taj prihod bismo čekali sto godina. Ima opština gde nije legalizovan nijedan objekat. Upisom 1,3 miliona objekata u katastar uz, naravno, napomenu da je reč o legalizaciji, povećavamo bogatstvo države, kreditni potencijal Srbije i svakog građanina. Danas, 30 odsto objekata u Srbiji nije omalterisano. Mnoge strane banke nude povoljne kredite za energetsku efikasnost, ali ne može da se dobije zajam ako kuća nije upisana u katastar.

* Kako napreduju pregovori sa Kinezima o izgradnji Koridora 11?

- Od Beograda, uključujući surčinsku petlju i most na Savi pa do Obrenovca, u dužini od oko 27 kilometara, radiće se pun profil auto-puta po modelu koncesije, odnosno javno-privatnog partnerstva. Kompanija ”Čajna Šandong internešenel” je ponudila dobre uslove. Investicija je vredna od 260 do 270 miliona evra. Udeo Srbije bi bio oko 15 odsto kroz eksproprijaciju, projekte, nadzor... Dve deonice od Obrenovca do Ljiga gradiće se pomoću kredita kineske Eksim banke i za te deonice je ”Čajna Šandong” dala najpovoljniju ponudu, nešto manje od šest miliona evra po kilometru.

* Da li ste Azerbejdžancima dali građevinsku dozvolu za deo od Ljiga do Preljine?

- Sve je spremno da posao krene, rešili smo pitanje PDV, carine, eksproprijacije za deo od deset kilometara koji će se prvo graditi, i građevinska dozvola je spremna. Plan je da se auto-put od Beograda do Preljine kompletira za 38 meseci.

* Da li su rešene nesuglasice oko podele nadležnosti na izgradnji auto-puteva?

- Sve je dogovoreno, nema nedoumica. Stvorena je klima za rad, želimo da gradimo sa građevinskim dozvolama, rešenom eksproprijacijom, gde će se ispoštovati sve zakonske norme.