Svaka radnja druga cena

SVAKI potrošač u Srbiji zna da šetnja po prodavnicama može da donese značajnu uštedu. Slobodno tržište dozvolilo je trgovcima da bez kontrole određuju svoju zaradu, pa se čak i proizvodi iz istih pogona nude u sto cena. Zavisno od prodavnice, cene pojedinih namirnica razlikuju se i do 50 odsto.

Rasponi za iste artikle često osciliraju od grada do grada, ali i od trgovine do trgovine, čak i u istom komšiluku. Tako se šećer ovih dana u beogradskim prodavnicama prodaje od 105 do čak 135 dinara. Slična situacija je i sa zejtinom. Litar istog proizvođača se može kupiti za 120, dok se na pojedinim rafovima nudi i za 190 dinara.

- Na pijaci u mom kraju postoje nekoliko mesara i svi imaju različite cene - kaže Mira B. domaćica iz beogradskog naselja Vidikovac. - Svinjski but je negde 390, a negde 450 dinara. Oni koji su skuplji hvale se kvalitetom, a i ovi sa nižim cenama tvrde da im je meso dobro, ali da su im nabavne cene povoljnije.

Razlike u cenama između gradova Srbije već su stara priča. U potrošačkim organizacijama, međutim, ističu da standard stanovnika koji žive u određenom gradu često nije u skladu sa cenama. Kako kažu, cene u gradovima sa malim prosečnim zaradama često su veće nego u sredinama sa debljim kovertama. Trgovci objašnjavaju da cena u određenom kraju najviše zavisi od konkurencije, odnosno od ponude i potražnje.

Najveće razlike u cenama istih proizvoda potrošači mogu da primete kod uvoznih artikala. Za inostrana žestoka pića pojedini trgovci su odredili čak i do 50 odsto veću cenu od konkurencije. Vreća deterdženta za mašinsko pranje veša „meriks“ od tri kilograma u hipermarketima 400 dinara, dok su u pojedinim lokalnim drogerijama nudi i za gotovo 500 dinara. Ušteda od sto dinara samo na jednoj vreći praška, za većinu potrošača u Srbiji nije zanemarljiva.