Male firme zabeležile čist gubitak

FIRMA radi, ima ime, račun, sedište... Sve sem zaposlenih. Preduzeća bez ijednog radnika, osim osnivača, u Srbiji je 23.865, barem ih je toliko bilo prošle godine, pokazuju finansijski izveštaji srpske privrede. Iako ih je za oko 1.500 manje nego godinu ranije, i dalje čine više od četvrtine privrednih društava u zemlji. Precizno - 26,2 odsto. Ubedljiva većina preduzeća u Srbiji, 87,6 odsto, na svojim plećima nosi vrlo skroman broj radnika - najviše deset.

Kada se malim i mikro preduzećima dodaju srednja, zbir čini više od 99 odsto. I po tome se Srbija ne razlikuje ni od jedne evropske zemlje. Ono što zabrinjava u srpskom slučaju je - njihov finansijski rezultat. Iako su tokom 2009. mala preduzeća bila jedina koja su pozitivno poslovala, prošlu godinu su završila u gubitku od 38 milijardi dinara. Veliki i srednji su takođe u minusu, ali manjem nego ranije.

- Finansijski rezultat pokazuje da je prošla godina bila vrh krize za mala preduzeća - kaže Dejan Trifunović, iz Privredne komore Srbije. - Nisu im plaćane obaveze. Nisu im plaćali ni država, ni trgovinski lanci, ni druge firme. Da bi se spasila, preduzeća su ušla u kredite, pa su postala dužna bankama. Formirao se taj trougao - država, firme i banke - i akumulirao se gubitak.

Prošlogodišnji saldo kaže da su mala preduzeća tokom 2010. svoje finansijske obaveze povećala za 64,5 odsto, a ostale rashode za čak - 80 odsto.

Država je i ove godine kreditirala preduzeća, pa i mala i srednja. U Fondu za razvoj je izdvojeno skoro 10 milijardi dinara za plasman pravnim licima, u koja spadaju i velike firme, za preduzetnike 600 miliona dinara, kratkoročne pozajmice skoro dve milijarde i kredite za početnike i stare zanatlije - 1,1 milijarda dinara. Vlada i ove godine subvenciniše kamatne stope za održavanje likvidnosti, obrtna sredstva i izvoz. Za podsticanje regionalnog razvoja je izvojila 7,5 milijardi dinara. Istovremeno je raspisan niz konkursa za bespovratna sredstva - od mentoringa, do podrške udruženjima preduzetnika. A, ipak, retki su zadovoljni privrednici.

- Sve vreme krize postojala je pomoć države, ali mislim da nije bila najbolje raspoređena - smatra Trifunović. - Bila je linearna i nisu ciljane specifične kategorije ili delatnosti. Nisu ciljana mala i srednja preduzeća. Teško je reći i kojoj je delatnosti pomoć najpotrebnija, ali izvesno je da agrar traži podršku, jer je deo velikog ciklusa.

Godišnji finansijski izveštaji pokazuju da su srednja preduzeća, iako i dalje u gubitku, prošle godine započela spori oporavak. Uspela su u 2010. da više od tri puta smanje svoj negativan neto finansijski rezultat i imaju najmanje učešće u ukupnim gubicima na nivou privrede - 11 odsto. A ukupan gubitak privrede je 90 milijardi dinara.

NAJVEĆI

VELIKA privredna društva su zapošljavala 41,9 odsto radnika u Srbiji, a ostvarila su više od polovine ukupnih prihoda i rashoda celokupne privrede Srbije. Ona su imala i najveći gubitak - 41,4 milijarde dinara, ali je to čak 44,6 odsto manje nego godinu pre.