Banka firmama “skida“ katanac

PREDUZEĆA koja duguju bankama velike svote novca mogla bi uskoro lakše da nađu izlaz iz lavirinta nelikvidnosti. Ukoliko su, pak, u blokadi zbog dugovanja prema drugim firmama, odredbe novog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju ne mogu da im pomognu.

Ovaj Zakon, koji je Skupština upravo usvojila, omogućava da se poverioci dogovore sa dužnikom o reprogramu dugova, kako bi se izbegao preteći stečaj. Ali, uslov je da u finansijskom restrukturiranju učestvuju najmanje dve domaće ili strane banke u svojstvu poverilaca. Naravno, i svi ostali poverioci mogu da im se priključe.

Opšta nelikvidnost srpske privrede, pretočena u brojke, izgleda ovako: prema podacima Narodne banke Srbije, ukupno 15.209 preduzeća ima blokirane račune zbog potraživanja od ukupno 223,21 milijardu dinara, i to bez pripadajuće kamate.

Kada se posmatra zaduženost preduzeća isključivo prema bankama, podaci Kreditnog biroa kazuju da su pravna lica, po bankarskim kreditima, trenutno u dugu više od hiljadu milijardi dinara, odnosno oko 11 milijardi evra! Nisu, doduše, među njima sve preduzeća, ima i udruženja i institucija koji na potpadaju pod ovaj zakon, ali je zaduženost, u svakom slučaju, ogromna.

Preduzeća koja uđu u sporazumno finansijsko restrukturiranje sa bankama, sklapaju ugovor o mirovanju dugova. Tada se obustavlja prinudna naplata sa računa firme prema poveriocima koji su ušli u ovaj dobrovoljni proces. U tom periodu poverioci koji su sklopili ugovor o mirovanju sa dužnikom, ne mogu da pokreću naplatu duga, ali mogu da podnose tužbu radi naplate potraživanja, da ne bi došlo do zastarelosti ukoliko ceo proces ne uspe.

Ako se i dužnik dogovori sa poveriocima, sklapa se ugovor o finansijskom restrukturiranju, koji predviđa otplatu u ratama, izmenu rokova dospeća, kamatnih stopa ili nekih drugih uslova... Moguće je i pretvaranje potraživanja u kapital, zaključivanje novog ugovora o zajmu...

REŠAVANJE PROBLEMA

PREMA rečima Vladimira Vučkovića, ekonomskog analitičara, Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju dugova privrednih društava je dobar zakon i daje osnove za rešavanje ili ublažavanje problema nelikvidnosti privrede.

- Najveća zamerka je samo to što ovaj zakon kasni i trebalo ga je usvojiti još prošle godine - kazao je Vučković, koji je i urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi“, a član je i nedavno formiranog Fiskalnog saveta.

On je rekao da je sada bitno da se za jedan deo spornih potraživanja krene u pregovore i da se dođe do određenog rešenja.