Štednja pojede sav rod

POLJOPRIVREDNICI su setvu priveli kraju. Zasejane su sve planirane površine, ali zbog cena, koje su i do 40 odsto više od prošlogodišnjih, ratari su štedeli na svemu, pa bismo, posle siromašne setve, mogli da imamo i siromašnu berbu.

Prolećna setva obavljena je na 2,5 miliona hektara. Vremenske prilike su, i pored toga što je zbog hladnih dana setva kasnila, odgovarale ratarima, tako da su poslovi urađeni u granicama rokova. Najvažnije ratarske i povrtarske kulture, zasejane su na približno istim površinama kao lane, suncokret i soja su zauzeli po 150.000 hektara, a povećanje se beleži kod kukuruza, koji zauzima oko 1,3 miliona hektara. Umanjene su površine pod šećernom repom, koja je zasejana na 55.000 hektara, za 10.000 hektara manje nego lane.

- Naravno da smo zasejali, pošto nam samo to preostaje, ali, postavlja se veliko pitanje, kako i čime - ističe Miroslav Kiš, ratar i predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine. - Samo gorivo, bez kog nema nikakvih poslova, poskupelo je 40 odsto, a na njemu štednje nema. Upravo zbog toga, poljoprivrednici su štedeli na đubrivu, na deklarisanom semenu, a takođe i na zaštitnim sredstvima. Bez mineralnog đubriva može da se zaseje i bez deklarisanog semena ili semenom sa tavana. Može da se radi i bez zaštite od korova, ali, kada se primiče žetva ili berba, sve se to odražava na prinos.

Kiš, takođe, upozorava kako se primiče vreme zaštite useva od korova i bolesti.

- Kako stvari stoje, i tu meru ćemo morati redukovano da provodimo - upozorava Kiš. - U svakom slučaju, kada se svi uslovi za setvu koje smo imali uzmu u obzir, teško ćemo imati visoke prinose.