Žita za izvoz

TRŽIŠTE pšenice i hleba u Srbiji se, posle odluke Vlade o privremenoj zabrani izvoza i saznanja da hlebnog žita ima dovoljno do nove žetve, sasvim stabilizovalo. Ohrabrujuće deluju i prve procene ovogodišnjeg roda pšenice, koja bi trebalo, ako vreme posluži, da dostigne 1,8 miliona tona, što je oko 12 odsto više nego prošlog leta. To će, kako kažu u Privrednoj komori Srbije, biti dovoljno za podmirivanje domaćih potreba, a oko 500.000 tona biće namenjeno izvozu.

Pored privremene zabrane izvoza, odluka Vlade Srbije o odobravanju bescarinskog uvoza 100.000 tona pšenice doprinela je i pojeftinjenju pšenice na domaćem tržištu. Mogućnost uvoza jeftinijeg žita malo će „ohladiti“ cene brašna i hleba.

- Odluka o bescarinskom uvozu do 100.000 tona pšenice neće bitnije uticati na njenu domaću tržišnu cenu, ali psihološki mnogo znači, jer onaj ko je vlasnik hlebnog žita neće moći enormno da diže cenu, iako je naša pšenica i dalje jeftinija od bilo koje uvozne - kaže Sima Matić, iz „Žitovojvodine“.

Branislav Gulan, saradnik u PKS, naveo je da su ulaganja u setvu bila skromna i nije bilo dovoljno đubriva, pa pšenica širom zemlje „šareno izgleda“. Oko 30 odsto površina pod hlebnim žitom je u odličnom stanju sa izgledima za izvanredan prinos, 35 do 40 odsto je u veoma dobrom stanju, dok je preostali deo u vidljivo lošem stanju.

Cena pšenice u Srbiji, bez poreza na dodatu vrednost, trenutno iznosi 27 dinara po kilogramu, u Mađarskoj je 26,40 dinara, Francuskoj 24,46 dinara, dok u SAD cena hlebnog žita iznosi 18,93 dinara za kilogram.

PRINOSI

PROŠLE jeseni pšenicom je zasejano 480.000 hektara, a prvi put je u centralnoj Srbiji više površina pod hlebnim žitom nego u Vojvodini. Očekuje se prinos od 3,5 tone po hektaru.