Ukrasni žbun na zidu

PORED puzavica, penjačica, nekih vrsta ukrasnog drveća i voćki zanimljiv izbor za ozelenjavanje zidova u vrtu može biti i ukrasno žbunje.

Razlozi za ovu primenu mogu biti višestruki: skučenost prostora za sadnju žbuna u ostatku vrta, mogućnost sadnje vrsta žbunja osetljivog na niske temperature i mraz, jer će mu potrebnu ušuškanost pružiti upravo zid, kao i samu formu određenih vrsta žbunja koje rastu kao penjačice.

Važno je naglasiti da nisu sve vrste ukrasnog žbunja prilagodljive za ovaj način primene. Među najinteresantnije ubrajamo budleju, krispu (himalajski leptirov žbun), abeliju, dafnu, boloa, ceanotus, haenomeles (japanska dunja), dunjarica (kotonaster horizontalis) ili pirokanta (vatreni grm). Pirokantu treba izbeći ukoliko u vrtu ima male dece i kućnih ljubimaca zbog trnovite strukture.

Sadnju treba izvršiti najmanje 25 centimetara od zida, a žbun blago usmeriti ka zidu. Bilo bi poželjno unapred pripremiti potpornu konstrukciju na zidu u vidu drvene rešetke ili vodoravno rastegnute plastificirane ili pocinkovane žice debljine barem 0,5 santimetara. Po ovome će se usmeravati rgane žbuna.

Veoma je važno grane već mladog žbuna početi usmeravati i orezivati, kao i pričvršćivati uz pripremljenu potporu ka zidu. Tako će se što pre formirati uspravan tepih i skladna krošnja. Pravila orezivanja su ista kao i da se radi o slobodnorastućem žbunu.

Dakle, treba voditi računa da se ne uklone cvetni izdanci kao i već formirani plod u obliku bobica. Međutim, krate se svi bočni izdanci između žbuna i zida, a sa čeone strane leti ih skraćujemo na dužinu od desetak centimetara.

Kako bismo lakše predočili postupak pravila su gotovo ista kao i prilikom sadnje neke druge penjačice (najsličniji je ružama), o čemu smo pisali u prethodnim brojevima.

Ukoliko imate dodatnih pitanja obratite se našem stručnjaku na telefon 064/2699300.

Srđan Egić profesionalni baštovan