Rapsodija u ljubičastom

NA terasama i u vrtovima najčešće preovladava crvena ili roze boja, a uz samo nekoliko novih, plavih cvetnica čitav ambijent mogao bi da dobije potpuno nov izgled. Plava boja je odličan kontrast belim, žutim ili crvenim laticama, pa čitav vrt može da se pretvori u modru simfoniju. Plave biljke najlepše izgledaju u saksijama od terakote ili cinka, kao i uz beli zid.

ZVONČIĆ ili kampanula je najpopularnija plava cvetnica, jer može da prekrije tlo, formira grm, ima viseću ili uspravnu formu. Neke vrste kampanule se gaje kao sobne biljke, a druge su idealne za prozorske sanduke ili baštu. Rastu na različitim staništima, pa za svaki vrt može da se nađe odgovarajuža vrsta, jer ih ima 300. Zvončići cvetaju tokom proleća i leta.

DELFINIJUM ili žavornjak je otporna biljka koja cveta od kraja proleća do kraja leta. Ovo je višegodišnja cvetnica koja ima i nižih varijeteta pogodnih za saksijsko cveće. Cvetovi delfinijuma mogu biti u raznim bojama, a najčešće su u raznim nijansama plave. Mogu narasti i preko jednog metra, ali ima i nižih varijeteta. Vole zemljište bogato humusom.

HORTENZIJA da bi imala plave cvetove mora da se poveća kiselost tla, a jedan od načina je da se u zemlju zabodu metalne kašike i noževi. Hortenzija ne voli orezivanje, a ukoliko su grane otežale to treba uraditi kada precveta. Voli vlagu i senku.

MORSKA ZELENIKA je bodljikava i neodoljiva biljka, jer plavi cvetovi srebrnkaste nijanse cvetaju od juna do septembra i glavni su ukras bašte. Može da poraste pola metra u visinu, a voli kamenjar i hladniju klimu, mada mu neće ni sunce smetati. Postoje hibridi za baštu, ali i za prozorske sanduke. Cvetovi se mogu koristiti za cvetne aranžmane i bukete.

KLEMATIS sa plavim cvetovima izgleda prelepo, a odlično se kombinuje sa ružama penjačicama u žutoj ili beloj boji. Ova puzavica može da ulepša svaki zid, a cveta do septembra. Ukoliko se sadi u saksijama mora da bude keramička i to zapremine najmanje 20 litara. Potrebna mu je kvalitetna zemlja pomešana sa peskom.

SPOMENAK ili nezaboravak ima patinu prošlih vremena, jer se nekada nalazio u svim vrtovima. Sada postoje različiti varijeteti, pa tako “bebi blu” ima veće cvetove od “viktorija blu”. Listovi su nalik na mišje uvo i postoji 200 vrsta ovog roda, a kao baštenska najviše se gaji misiotis alpestris. Raste bujno u kompaktnom žbunu, u visinu do 30 centimetara. Cveta tokom celog proleća, do vrućina. Najlepše je saditi ga duž ivice, ispred visokih biljaka.

ŽALFIJA ili salvija je popularna dekorativna baštenska biljka zbog intenzivne ljubičaste (ili crvene) boje i zato što se lako gaji. Cveta od maja do prvih mrazeva, ali samo na veoma sunčanim mestima pošto ima snažan i dubok korenov sistem . To ne znači da je treba dugo ostavljati bez vode.

KAREOPTERIS ima izuzetno jarko ljubičaste cvetove i lep žbunast oblik, ali najveća prednost je što dobro podnosi mraz. Međutim, mora da se posadi na mestu zaštićenom od vetra, a to je obično kraj ograde ili zida kuće.