Šta posaditi na grobnom mestu?

U NAŠOJ je tradiciji da uvek pomno brinemo o našim najmilijima, kojih više nema, i da što je moguće lepše uredimo njihove večne kuće, to jest grobna mesta. Zato sigurno mnoge interesuje koje bi biljke mogli da posade u tako skučenom prostoru.

Na samom početku moraju biti zadovoljene tri ključne stvari:

* Birati biljke otporne na vremenske ekstreme (suša i hladnoća) i koje traže minimum održavanja (zalivanje i orezivanje).

* Izabrati biljke patuljstog rasta ili pokrivače tla kako ne bi došlo do oštećenja grobne infrastrukture (spomenika, granitne ivice), jer se obično radi o površini od dva do četiri metra kvadratna.

* Napraviti kompoziciju biljaka atraktivnu čitave godine.

Poštujući narodna verovanja, pogotovo na seoskim grobljima, često se sadi žbun ili drvo, koje tek nakon više godina pokaže pravu snagu i napravi problem, to jest neko oštećenje. Na velikim gradskim grobljima ne dešavaju se ovakvi slučajevi budući da postoje projektne službe koje vode brigu o tome.

Problem ćemo najlakše rešiti zimzelenim pokrivačima tla poput puzavičjeg ruzmarina, lavande, hiperikuma i raznim vrstama seduma, koji imaju plići koren i lakše se nose sa sušom i hladnoćom. Dobar izbor je i turski karanfil koji se brzo širi i prilagodljiv je.

Treba izabrati biljke shodno frekvenciji dolaska i obilaska grobnog mesta. Oni koji često posećuju grobno mesto mogu da odaberu i zahtevnije cvetnice, koje su atraktivne a lako se neguju. Takođe, u određenim godišnjim dobima mogu da se naprave dopune, poput sadnje hrizantema u leto, da bi grobno mesto bilo lepo i u jesen.

Nikome ne bih preporučio kombivanje prirodnog i veštačkog cveća, jer se posle prve kiše i nekoliko dana sunca, vidi da je reč o plastičnim biljkama.