Retke i lepe biljke u Botaničkoj bašti

STRME stene i nepristupačni tereni mesta su na kojima rastu jedinstvene biljke, a zahvaljujući studentima Biološkog fakulteta, mnoge endemske balkanske vrste mogu da se vide i u beogradskoj Botaničkoj bašti.

Među desetak autohtonih vrsta najpoznatija je natalijina ramonda, a većina se može videti u alpinetumu kraj Upravne zgrade. Nekoliko novih vrsta je nedavno zasađeno i već su procvetale, pa lep dan treba iskoristiti i za ulaznicu od 250 dinara uživati u prirodi i iskoristiti privilegiju da se u centru Beograda vide retke biljne vrste.

FRITOLARIJA je endemska vrsta koja se retko viđa i u planinskim predelima. U Botaničkoj bašti se nalazi u alpinetumu, odmah pored žute upravne zgrade do koje se od ulaza stiže putem koji vodi desno.

Ovo je veoma retka i gracilna biljka koja je upravo procvetala nežnim crvenim cvetom koji po malo podseća na zvončić. Ovu biljku treba videti što pre, jer kao i ostale planinske vrste nije raskošne veličine i atrktivnog izgleda tokom cele godine. Ovo je primer prave balkanske vegetacije.

STEPSKI BADEM se nalazi tačno preko puta alpinetuma i lako se prepoznaje, jer na bujnom žbunu rastu prelepi ružičasti cvetići. Za razliku od istoimenog rođaka badema koji raste poput drveta, ovo grmolika biljka divnih cvetova koji iz daljine privlače pažnju posetilaca vrta.

Stepski badem može da se uzgaja i kao ukrasni grm, ali važi za zaštićenu vrstu. Njegovo prirodno stanište je Deliblatska peščara u Banatu, ali je odlično prihvatio uslove koji vladaju u centru Beograda. Može da poraste u 1,5 metara u visinu, koliki je i žbun u Botaničkoj bašti. Stepski badem pripada familiji ruža, a na stablo može da se kalemi i badem. Koristi se za ljudsku ishranu i od ploda se dobija ulje.

SASA se nalazi na vrhu alpinetuma i lako se prepoznaje po prelepim ljubičastim čašičnim listićima koji imaju žuto središte i srebrnkaste dlačice na dršci. Naziva se i usamljeno zvono, jer oduzima dah planinarima kada je u rano proleće primete kraj nekog kamena ili na livadi. Njen krhki izgled ume da zavara, jer je izuzetno toksična i može da uspori rad srca ili dovede do dijareje, hipertenzije i grčeva. Koristi se u narodnoj medicini. Može se videti samo na Fruškoj gori ili u Deliblatskoj pečari, jer je ugrožena vrsta.

RAMONDA je najčuvenija endemska vrsta u Srbiji, jer je simbol 11. novembra, kada je potpisano primirje posle Prvog svetskog rata u vagonu maršala Ferdinanda Foša. Naziva se i kolačić ili feniks. Naime, ukoliko se potpuno osuši ramonda će se uz malo vode ponovo obnoviti i vaskrsnuti. Naziv Natalijina ramonda dao joj je Josif Pančić, a otkrio doktor Sava Petrović još 1884. godine.

Živi u klisurama i nižim vrletima, poput Sićevačke i Jelašničke klisure, ali i Makedoniji i Grčkoj, odnosno svuda gde je prolazila srpska vojska. Ova endemska balkanska vrsta može se videti na alpinetumu ispred kojeg je stepski badem, a na vrhu su sase. Ramondin prepoznatljiv lila cvet, može da se vidi tek na leto. Cvet ima žutu unutrašnjost, a mlade biljke imaju po tri, a starije i po šest latica.

RODOPSKA HABERLEA je endemska vrsta paprati koja raste samo na Balkanu. Tačnije, raste na severu Grčke i u Bugarskoj, što i samo ime kaže da je sa Rodopa. Može da se vidi i na planinama na jugoistoku Srbije. Da je ne bi tražili po vrletima, studenti Biološkog fakulteta su je preneli i zasadili na mestu starog potoka u Botaničkoj bašti. Do “potoka” se stiže kada se ide od Upravne zgrade ka Japanskom vrtu i sa leve strane, među papratima, u kamenjaru sakrivena je rodopska haberlea.

Ova biljka je zanimljiva po tome što dugo može da izdrži bez vode, pa iako izgleda potpuno suva, kada se zalije vaskrsava i započinje potpuno novi život.

SRPSKA MESOŽDERKA

Kraj fontane, nedaleko od staklene bašte, može se videti rosulja, endemska muholovka mesožderka.

Stara planina i Vlasinsko jezero su prirodno stanište ove srpske mesožderke koja lovi insekte zbog nedostatka mineralnih materija. Postoji 170 vrsta mesožderki, a naša rosulja je mala biljka od nekoliko listova koja još uvek iznikla i moći će da se vidi tek od maja. Nekada su čitava polja bila pokrivena rosuljom, ali njeni najveći neprijatelji su semenski krompir i pesticidi.