I zimi ima posla oko vrta

UPRKOS tome što zima deluje kao najmirnije godišnje doba, mnogo posla treba obaviti u bašti tokom najhladnijih meseci.

Od decembra do marta se grade zvona, kućice i okviri,a zimi se seje i seme kako bi se do proleća dobio rasad. Kada je zemlja zaleđena, idealna je prilika da se prave staze, Isplaniraju rondele gde će biti setva kada otopli. Zahvaljujući slobodnom vremenu, mogu da se pripreme i štapovi za puzavice, poprave ograde i staze. U proleće sve mora da bude spremno.

Škriljac, cigla, malč, šljunak ili ploče - sve je to dobar izbor za stazu u bašti. Zima je trenutak kada se ispravljaju prošlogodišnje greške, a pošto su biljke u zimskom snu, lako se formiraju nove staze. Uz pomoć kanapa i kočeva (ili autolakom) nova staza treba da se pažljivo „iscrta“.

Zimi se popravljaju drvene strukture pergole, zelenih kućica i ograde. Sada se lakše uklanjaju mrtve grane puzavica i pronalazi novo mesto gde neće biti invazivne. Vreme je da se sakupe sve suve grane, otpaci, sve što nije potrebno, i kompletno očisti prostor. Do kraja februara treba ukloniti travu, suvo lišće i napraviti prostor novim biljkama koje će uskoro procvetati. Ovo naročito važi za rane lukovice.

U februaru treba proveriti lukovice dalija i gladiola koje se nalaze u podrumu ili špajzu, jer se tada pojavljuje plesan, pa zaražene komade treba izdvojiti.

Snega obično ima najviše u februaru i treba ga redovno otresati sa žbunova i grana četinara. Ko želi da ima lep i gust travnjak, mora da na tome radi i zimi. Po travnjaku se zimi ne gazi, jer je zemlja vlažna i najviše se tada uništava. Sneg redovno mora da se uklanja. Zimi se najbolje vidi gde su rupe u travnjaku, pa je to prilika da se utvrdi da li je to razlog što se upravo tu skuplja voda, ili nešto drugo.

Postoje vrste kojima prija zimska rezidba. Recimo, puzavica visterija (plava kiša) na proleće bujnije cveta.

Sejanje biljaka zimi u kući ima mnogo prednosti, jer je to velika ušteda za budžet. Naročito ukoliko se svake jeseni sakuplja seme i u zimu seje. Najjednostavnije je posejati seme u kutijama sa humusom i pokriti plastičnom kesom. Zemlja mora da se dobro drenira i da ne zadržava višak vode. Kesa će zadržavati vlagu i podići temperaturu. Seme treba proveravati redovno, jer čim proklija treba probušiti rupice na kesi. Kada prestanu minusne temperature i rasad dobije nekoliko listića, može da se iznese i presadi u baštu.

KAKO ODMRZNUTI JEZERCE

UKOLIKO se zaledila hranilica ili kupalica za ptice, lako je izbaciti led uz pomoć malo vrele vode. Međutim, ako je u pitanju baštensko jezerce - posao će biti malo teži. Zbog toga je najbolje sprečiti da se jezerce zaledi tako što se ubaci plastična lopta koja će, koliko god bilo hladno, uvek sačuvati okrugli otvor kroz koji može da uđe kiseonik do podvodnog sveta. Još lakši način je da se pre pojave mraza u vodu pobaca slama ili stiropor.

Ribice se iz jezerceta obično izvade tokom jeseni, jer im neće toliko smetati hladna voda koliko nedostatak kiseonika, ako se napravi pokorica.