Zašto sam (još) sama?

NE, ne čekam princa na belom konju, kao što svi misle. Čekam da se pojavi normalan dečko, a to je u današnje vreme nemoguća misija. Ovako se na jednom domaćem sajtu "ispovedila" tridesetogodišnja devojka. Dosadilo joj je, kaže, da se pravda rodbini i prijateljima zbog čega još nije počela život udvoje. Ne ide to tako lako, tvrdi. Sa iskustvom padaju "ružičaste naočare". Sve se vidi i sve analizira. Neće bilo koga. A, da bude sa nekim samo da bi drugi mislili da nije sama, ne ide.

Još mnogo njenih vršnjakinja, ali i mlađih i starijih pripadnica lepšeg pola, "čekajući Godoa", nadovezalo se na ovu priču.

* Drugarice se pitaju šta je sa mnom, ali ja smatram da neko mora da mi se sviđa da bih bila sa njim. Nisam umišljena, niti mislim da sam neka nedostižna princeza, ali ako nema one početne iskre, džaba ti sve.

* Skoro dve godine "soliram" (ne računam usputne kombinacije) i čekaću dok ne upoznam nekog ko će me poštovati kao nežnije biće.

* Želim nekog ko me ne bi ostavio samo zato što uvek kažem ono što mislim. Nikome ne idem niz dlaku. Alergična sam i na "loše momke" i na mekušce.

* Sve dok se ne ostvarim u karijeri i ne obiđem bar pola sveta, neću da se udajem.

* Život se u braku menja iz korena, a ja se plašim da nikada za to neću biti dovoljno spremna. Možda nisam rođena za kuvaricu i spremačicu.

* Ne bih žrtvovala svoju slobodu zbog nekog nabeđenog frajera koji će me sutra varati sa mlađom koleginicom s posla.

Razloga za samoću je, očigledno, na pretek. Ponekad je ona svesno birana, jer su životni prioriteti drugačije postavljeni - posao i osvajanje sveta važniji su od jakih emocionalnih odnosa. Ili je egocentrizam ključni igrač. Možda i kompleks više ili niže vrednosti. Ponekad samoća dolazi kao prirodna reakcija na razočaranje, jedno ili ko zna koliko njih. Ili kao razumevanje onoga što je govorio Jovan Dučić: "Osamiti se znači očistiti se. Sve u samoći postaje uzvišeno, najviše, najdublje". Ali, čini se da je najviše devojaka koje se žale da žive u vremenu kada je malo normalnih momaka, a hiperinflacija "čudaka". Jedna od njih je tako napisala da je problem što se ljudi danas "lože" na privid, šminku, imitaciju ljubavi, instant zabavu, na reklamu za život - a ne na život kakav on zaista jeste.

- Ovo je vreme splavarki, sponzoruša, namiguša. Koliko su u priči i teoriji opljuvane, toliko cvetaju u stvarnom svetu. Dobre devojke su pored njih nevidljive. U toni mesa koje se talasa i nudi na izvolte, niko ni ne razmišlja da pogleda okolo, da se potrudi. Muškarci su se sveli na osnovne životinjske instinkte, a žene na mišolovke.

A opet, s druge strane, terapeut Dejv Eliot kaže da su neke dame same jer veruju da su im muškarci uvek nešto dužni, pa su mnoge "sponzoruše" iako toga nisu svesne.

- Ako vam termin sponzoruša zvuči ružno, zamislite samo kako je biti u vezi sa takvom osobom. Iskorišćavanje drugih za svoj dobitak ne samo da je neprilično, već ne može ni da se opravda. I na to neće da pristane svaki muškarac. A, većina smatra da se od njih očekuje da sve plaćaju, imaju stan, automobil, dobro plaćen posao - kaže Eliot.

Na sunovrat vrednosti se, ipak, žali većina pripadnica nežnijeg pola koje na forumima objašnjavaju da nije problem u njima, nego u tome što su ljubav, iskrenost, poštovanje i tolerancija zbrisani sa liste poželjnih kategorija. Ima i onih koje priznaju da im se emancipacija obila o glavu, jer sada kao sve mogu i sve smeju, a zapravo ne znaju šta bi sa tim osvojenim slobodama i pravima. Jedna od njih je napisala da su muškarci počeli da se plaše devojaka, a da su za to one same krive.

- Mi smo "ubile" kavaljere, a sada se žalimo što nas manje poštuju. Zašto bi nam neko otvarao vrata od auta ili pomagao da obučemo kaput, kada smo postale grlatije od muškaraca i same plaćamo kredit za stan?

A, Eliot kaže da su mnoge jake žene zapravo slabe da privuku ili zadrže muškarca:

- Ako možete sve same, on će vas samo pogledati i otići, jer tu neće videti prostor za sebe niti svoju ulogu.

Kada je stručnjak za veze Džejms Alen Hanrahan istraživao zbog čega su neke dame večno same, zaključio je da mnoge igraju igrice, pa kada upoznaju dečka, ponašaju se kao da su teško dostupne.

- Kada vas momak pozove ili vam pošalje poruku, ne odgovarate mu naredna tri dana. A kada konačno odlučite da mu se javite, on ne odgovara. Pogodite šta se onda događa? On vas ne zove naredna tri dana. Onda ulazimo u čuvenu igru, ko će koga prvi da pozove.

Pogrešan signal se emituje i kada devojka taktički odlaže sastanke, mešajući pojmove na svoju štetu. Jer, kako kaže Džejms, biti nedostupna i stalno zauzeta ne znači i biti "kul".

Devojke koje vole da pametuju i večito "šefuju" takođe će, prema stručnjaku, ostati same, jer niko neće dopustiti da baš sve bude po njihovom.

Samoća nije uvek svestan izbor, pa se neke dame uporno žale na nju, a nisu, kažu, karijeristkinje ili feministkinje, tvrde da ne traže dlaku u jajetu, spremne su na kompromis. Možda se odgovor na njihovo pitanje krije u komentaru terapeuta Džonatona Esleja koji smatra da su kontradiktorni stavovi najveći problem dama. S jedne strane žele ljubav, s druge ne žele da budu povređene. Hoće vezu, ali njihova druga strana bi radije slobodu. Eslej je naveo nekoliko najčešćih kontradiktornosti i objasnio kako bi one morale da se razreše:

* Želim vezu, ali ne i izlaske. Pogrešno. Morate da izlazite da biste pronašle ljubav.

* Želim dobrog momka, ali ne želim da se zabavljam sa nekim ko je nizak, debeo, ćelav, ne zarađuje dovoljno... Suludo. Postoje dobri momci koji su visoki, obrazovani, ali neki od njih su i niži, imaju višak kilograma i diplomu srednje škole. Možda baš neki od njih jeste ljubav vašeg života, ako ih ne budete odmah diskriminisali i odbacili.

* Želim momka koji će mi se odmah obavezati, ali nećemo imati seks dok ne potvrdi da smo u ozbiljnoj vezi. Netačno. Čak 98 odsto muškaraca je spremno da se obaveže tek posle seksa. To ne znači da treba odmah da spavate sa njim, ali ne očekujte od njega nemoguće.

* Želim ljubav, ali ona mora mene da pronađe. Greška. Jer, ona ne može da vas nađe ako se krijete. Ako se uopšte ne krećete, vi ste nevidljivi. Potraga za srodnom duše je slična razgovoru za posao. Ukoliko se sami ne istaknete, niko neće znati da postojite.