UGROŽENE VRSTE: Dlakavi samotnjaci

Bogatstvo raznolikosti divljih vrsta mačaka u prirodi nije do kraja istražen, pa među naučnicima ne postoji saglasnost o ukupnom broju vrsta. Smatra se da postoji 37 vrsta, raspoređenih u tri potporodice i 18 rodova (u ovu podelu nije uključena pripitomljena domaća mačka (Felis silvestis), ali zabrinjava podatak da je njihov broj u prirodi toliko proređen da se sve više pojavljuju u Crvenoj knjizi ugroženih vrsta.

Okrugle zenice

Simpatični manul(Otocolobus manul)ili stepska divlja mačka je izraziti predstavnik stepskih vrsta koja izgledom veoma podseća na domaću mačku. Živi u srednjoj i centralnoj Aziji, u šumsko-stepskim, stepskim i planinskim čestarima i šikarama. Manul se izuzetno teško pripitomljava. Iako je eksterijerno sličan domaćoj mački, njegov karakter i ponašanje potpuno odgovaraju divljoj vrsti.

To je sitna životinja, ne teža od 5 kg, koja naraste do oko 65 centimetara. Širok i dlakav rep dostiže dužinu od 30 cm, a noge su mu kratke, debele i naoružane oštrim kandžama. Čvsto telo pokriveno je svetlosivom dlakom koja je toliko gusta da ovu vrstu svrstava u red najdlakavijih, jer je svaki kvadratni centimetar tela pokriven sa po 9000 dlaka dužine do 7 centimetara. Svaka dlaka ima beo vrh što njegovom raskošnom krznu daje srebrnast odsjaj. Krzno je pepeljastosivo ili bledožuto-riđe. Na repu i njušci ima tanke crne pruge, dok mu je čelo prošarano tamnim pegicama. Posebnu pažnju privlače njegove krupne žute oči koje, za razliku od čula vida domaćih mačaka, imaju okrugle zenice.

Manul je najsporija stepska divlja mačka odličnog sluha i vida koja živi usamljenički. Dan provodi u jazbini, a lovi noću ili u praskozorje. Hrani se glodarima, zečevima ili tekunicama, a tokom leta i insektima.

Bračni period počinje u februaru-mart i u to vreme mužjaci se žestoko bore za naklonost ženki. Nakon parenja i bremenitosti, ženka okoti od dva do 6 mladunaca koje veoma brižno neguje, doji i greje toplim krznom. Kad mačići napune tri meseca, cela familija prvi put kreće u lov. U prirodnim uslovima stepska mačka živi od 10 do 12 godina, dok u zoološkim vrtovima mogu da dožive i dve decenije.

Zbog skrivenog načina života, brojnost populacije u prirodi je teško utvrditi. Evidentno je da je na svim teritorijama ima malo, a ponegde je i na granici iščezavanja.

Dugonosa dama

Pampaska mačka (Leopardus colocolo) izgledom nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Mada podseća na domaću mačku, od nje se razlikuje po mnogim osobinama, a naročito po neobično izraženoj njušci.

Živi u Južnoj Americi, na prostranstvima Čilea, Brazila, Urugvaja, Argentine, a nastanjuje Andska predgorja do 5 hiljada metara nadmorske visine. U tim predelima živi u travnatim zonama, u stepama i pampasima (plodnim ravnicama), a na osnovu ovog mesta boravka je i dobila ime. Ne voli mangrove močvare i vlažne šume šipražja, pa na tim područjima nije čest stanovnik.

Mada se o ovoj vrsti mačke dosta zna u zemljama gde u prirodi živi, detaljniji zapisi o njoj nisu pravljeni. O njenom razmnožavanja se veoma malo zna, a neprijatelji u prirodnim uslovima su krupne ptice grabljivice i životinje, kao i čovek koji je lovi zbog skupocenog krzna.

Dosad je evidentirano sedam podvrsta pampaske mačke čije je drugo ime travnata mačka. Po veličini je slična domaćoj: njena visina u grebenu dostiže 30 cm, a zbijeno i dugačko telo naraste do 75 centimetara. Zbog guste dlake noge joj izgledaju dosta kratke. Glava je krupna sa špicastim ušima. Prelaz od čela prema nosu malo je spljošten, a nos je poprilično veliki, braonkaste boje, često sa crnim tankim obrubom, kakve su i oči. Debeo dlakav rep je dugačak oko 25 cm, a težina je od 3 do 7 kilograma.

Pampaska mačka ima braonkasto krzno, ali nijanse boja zavise od njenog boravišta. Tako krzno može da bude svetlo, boje peska do tamnobraokaste, skoro crne, a pojedine jedinke imaju neprimetne ili izrazite šare. Na grebenu je boja tamnija u odnosu na ostatak tela, dok je rep često ukrašen tamnim prugama.

Pampaska mačka je noćna životinja, koja odlično vidi i sjajno se orijentiše u mraku. Ponekad lovi i tokom dana. Vodi usamljenički život, svaka jedinka ima svoju teritoriju - prostranstva od 30 do 50 kvadratnih kilometara - koju čuva i neprestano nadgleda. Od neposredne opasnosti spasava se bežanjem, a ako je u mogućnosti popne se na najbliže drvo. Prilikom bežanja ili susreta sa suparnikom ili neprijateljem kostreši dlaku kako bi ga zastrašila, jer tako vizuelno izgleda krupnije. Veoma je agresivna i teško se pripitomljava. U domaćim uslovima može da živi do 12 godina.

Travnata mačka lovi na zemlji i uglavnom se hrani glodarima. Uništava i gnezda mnogih ptica, a na njenom jelovniku ponekad se nađu insekti i gušteri. Samo povremeno napada domaće ptice.

Polna zrelost ovih životinja nastupa u starosti od 6 meseci do 21 meseca. Ritual razmnožavanja isti je kao i kod domaćih mačaka, pare se od aprila do jula, bremenitost traje 85 dana, a okot obično čine 2-3 mačeta.