Nova epizoda Pet Friendly: “Večna kuća i za ljubimce”

Za sve gledaoce emisije, proizvođači hrane za kućne ljubimce Husse i Platinum, dele vredne nagrade.

Posetili smo i Kinološki Savez Srbije, pred veliku prolećnu međunarodnu izložbu pasa u Beogradu.

Kompanija „NOVOSTI“ - REVIJA „ZOV“ je pokrenula akciju „Večna kuća i za ljubimce“ u kojoj promovišu i podstiču izgradnju prvog groblja za kućne ljubimce u Srbiji. Kinološko društvo Novi Beograd i TV emisija Pet Friendly su se priključili akciji. Priključite se i vi.

AKCIJA “VEČNA KUĆA I ZA LjUBIMCE”
Svako ko je nekada morao da se rastane od svog ljubimca, zna koliku bol to može da donese. Osim emotivnih, međutim, bar za stanovnike Beograda i Srbije, ovo predstavlja i administrativne i još neke probleme. Naime, opšte je poznato da naši sugrađani nisu u mogućnosti da se na civilizovan način oproste od svojih saputnika, odnosno, da ih adekvatno i dostojanstveno sahrane. Vlasnici su prinuđeni da zakopavaju svoje četvoronožne prijatelje po dvorištima, parkovima, šumama, a neretko se desi i da ih bace u kontejner, ili – reku.

Ipak, posle dužeg vremena, izgradnja groblja za kućne ljubimce je izvesna u skorijoj budućnosti u srpskoj prestonici. Ovim povodom, naš list će upriličiti akciju kojom će se ovaj projekat podržati. Trudićemo se da uključimo stručnjake, poznate ličnosti, i sve one koji žele da daju svoj doprinos tome da Beograd konačno dobije prostor za sahranjivanje životinja. Jedini način da se to sada uradi po zakonu je da se vlasnici obrate “Veterini Beograd”, koja u tom slučaju kremira posmtrne ostatke.

Određena lokacija

Realizaciju projekta, prema kojem groblje za ljubimce treba da se izgradi na zemljištu u bloku 51 na Bežanijskoj kosi, preuzeo je Saobraćajni institut CIP i, kako je trenutno planirano, završetak radova predviđen je za novembar. Groblje će biti površine oko 1,5 hektara i na njemu će se naći prostora za oko 2.000 grobnih mesta, kao i krematorijum. Poređenja radi, groblje kućnih ljubimaca u Zagrebu, koje je takođe u fazi izgradnje, trebalo bi da ima oko 10.000 parcela. Prema nekim procenama, u Beogradu ima oko 200.000 kućnih ljubimaca. Imajući u vidu da je Zagreb daleko manji grad, prostor koji je dodeljen za izgradnju beogradskog groblja kućnih ljubimaca može se pokazati premalim.

Bilo kako bilo, Beograd je na korak bliže od dobijanja prostora za sahranjivanje. Međutim, još dosta toga treba da se dogodi da bi ova ideja konačno i zaživela.

– Bavim se ovim problemom još od 1996. godine i konačno se nazire kraj njegovog rešenja – kaže dr vet. med. Snežana Voštinarov, saradnik CIP i učesnik u izradi projekta parcelacije.

– Ipak, postoji čitav niz administrativnih i birokratskih prepreka na putu do konačnog ostvarenja ovog projekta – nastavlja ona. – Ne treba posebno napominjati koliki bi bio značaj izgradnje groblja za kućne ljubimce, jer bi se time rešio veoma ozbiljan komunalni problem. Vlasnici ljubimaca ne bi više morali da idu u “ilegalu”, niti bismo nalazili ostatke životinja po kontejnerima, tako da bi i građani koji nemaju ljubimce takođe imali korist od ovoga.

Dr Voštinarov još napominje da većina vlasnika koja je primorana da svoje ljubimce sahrani, ne zna proceduru u vezi sa pokopavanjem. Desi se i da druge životinje raskopaju plitke humke i to predstavlja dodatnu otežavajuću okolnost.

Administrativne prepreke

Miljakovačka šuma je jedna od lokacija na kojoj se obavljaju nezvanična sahranjivanja. Među drvećem stoji oko 20 spomenika, koji obeležavaju grobove, uglavnom pasa. Naravno, ovo nije jedino mesto, i niko ne zna pouzdano koliko se neobeleženih grobova ljubimaca nalazi na teritoriji glavnog grada.

Kada groblje u bloku 51 konačno bude izgrađeno, na njemu će biti napravljen i poseban deo za životinje iz Zoološkog vrta, odnosno Spomen park, a kompletna infrastruktura će takođe biti urađena, sa parkingom i pristupnicama. JKP “Veterina Beograd” će na sebe preuzeti transport, pripreme za sahranu, i sve ostale procedure koje uključuju pokop ili kremaciju kućnih ljubimaca.

Međutim, još dosta toga treba da se uradi i postoji čitav niz administrativnih prepreka koje se moraju prebroditi. Sporno je i postavljanje objekta za spaljivanje medicinskog otpada, koji po ekološkim propisima ne može da se nalazi na takvoj površini. Premda postoji rok, nije sasvim izvesno da će od novembra ove godine groblje za kućne ljubimce konačno i početi da funkcioniše.

Zbog svega ovoga, odlučili smo da naše čitaoce, ali i celu javnost, pozovemo da se uključe u akciju podrške izgradnji groblja za kućne ljubimce. U narednim brojevima Zova bavićemo se ovom temom i razgovarati sa stručnjacima, javnim ličnostima i ljubiteljima životinja, kako bi mogli da iznesu svoje mišljenje i podrže akciju. Svi zainteresovani mogu se prijaviti i u Fejsbuk grupu “Večna kuća i za ljubimce”, gde se direktno mogu uključiti u diskusiju i razmenu ideja. Čekamo vas!

Istorija

Sahranjivanje životinja datira od vremena kada je čovek pripitomio prve četvoronošce, naročito pse. Egipćani su mumificirali životinje, pogotovo mačke, kojima su pridavana božanska svojstva.

Najstarije groblje kućnih ljubimaca, koje je još uvek u funkciji, smešteno je u Hartsdejlu u Njujorku. Otvoren 1896. godine, Hartsdejl je jedino groblje kućnih ljubimaca koje je uvršćeno u Nacionalni registar objekata od istorijskog značaja u SAD. Više od 70.000 ljubimaca sahranjeno je ovde, a danas se na ovom groblju godišnje pokopa između 500 i 600 ljubimaca, dok se mnogo veći broj kremira – oko 30.000.

U 39 od 50 američkih saveznih država postoje groblja za kućne ljubimce, dok ih u Engleskoj i Velsu ima 19. Negde je moguće i da se vlasnici sahrane pored svojih ljubimaca, kada dođe vreme. Gotovo da nema države u Zapadnoj Evropi bez ovakvih groblja, dok je u komšiluku slika malo drugačija – u Sloveniji od 2014. postoji krematorijum, a u Hrvatskoj je otvoren godinu ranije. Prvi krematorijum u Srbiji otvorila je firma “Autorapet”, aprila ove godine u Novom Sadu.

Jedino groblje za kućne ljubimce u bivšoj SFRJ nalazilo se u Rijeci, a i dan danas funkcioniše.

Dve godine nakon Hartsdejla otvoreno je i groblje u Parizu, a London zvanično ima groblje kućnih ljubimaca od 1903. godine, ali su se životinje nezvanično sahranjivale u Hajd parku još od 1871. Samo u SAD, biznis sahranjivanja životinja “težak” je oko 100 miliona dolara godišnje. Prodaja grobnih mesta porasla je od početka sedamdesetih do početka 21. veka za 524 odsto.

Lutke sa naslovne strane

Ovo su Princeza i Lora, koje će u julu ove godine napuniti 16 godina. Već u poodmakloj starosti, dve sestre su nekada krasile naslovnu stranu našeg lista. Njihov vlasnik, naš kolega, podržava akciju Zova, jer je svestan značaja ovakvog prostora, kako za vlasnike, tako i za sredinu u kojoj živimo.

M. Milosavljević / ZOV.rs