Jama mora da bude nepropusna

SEPTIČKA jama se gradi u onim područjima gde ne postoji izgrađen gradski kanalizacioni sistem. Služi za skladištenje otpadnih voda i time sprečava širenje neugodnih mirisa i zaraze.

Sama konstrukcija je jednostavna. To je betonirana, podzemna prostorija podeljena u dve spojene komore. Veći deo čini dve trećine zapremine, dok manji zauzima trećinu ukupne zapremine. Veći deo je obično izveden pod nagibom (od ulaza u jamu) pošto je sedimentacija najveća na ulazu u septičku jamu. Iz manjeg dela obično idu filteri ili voda otiče u upojni bunar.

Veličina septičke jame se može proračunati u odnosu na potrošnju vode u domaćinstvu. Može se pronaći podatak da član domaćinstva u proseku dnevno potroši 150 litara vode, te bi to značilo da će jedan član za mesec dana napuniti 4,5 kubnih metara. Naravno, to je pod uslovom da ne postoji upojni bunar. Inače, kod gradnje se poštuje pravilo da se kao najmanja zapremina projektuje tri kubna metra za kuće do pet prostorija, i da se za svaku narednu prostoriju zapremina jame povećava za jedan kubni metar. U nekim zemljama postoji zakonski minimum od 10 kubnih metara.

Prečnik cevi koja ulazi u septičku jamu je obično 160 mm. Optimalan nagib cevi prema jami je jedan posto, izuzetno 1,5. To znači jedan cm na svaki metar. Da bi se smanjila brzina priliva tečnosti udaljenost septičke jame od kuće je najmanje dva metra. Spajanje cevi pod 90 stepeni se izbegava. Najveći ugao pod kojim se postavljaju cevi je 45 stepeni. Ukoliko je neizbežno postavljanje cevi pod uglom od 90 stepeni obavezno je postavljanje šahta (kinete) na tom mestu.

Ispred septičke jame nije loše ostaviti jednu račvastu cev da bi se omogućilo čišćenje u slučaju zagušenja. Treba napomenuti da će pražnjenje septičke jame biti ređe ukoliko koristite neko sredstvo za čišćenje i održavanje septičkih jama. To su bioenzimi koji razgrađuju organiski otpad na ugljen-dioksid i vodu. Koristi se tako što se povremeno u klozetsku šolju ubaci jedna kesica i to je to. Pored manje potrebe za pražnjenjem vidno se smanjuju neprijatni mirisi kanalizacije.

Što se tiče same gradnje ona počinje iskopavanjem rupe osamdesetak santimetara veće od planirane septičke jame i izlivanjem takozvanog mršavog betona na dno buduće septičke jame.

Posle stvrdnjavanja mršavog betona dno se premazuje resitolom i vari sa V-4. Važno je da se ostavi oko pola metra preko ivica buduće septičke jame. Preko toga se stavlja armatura i naliva se betonom debljine oko 15 cm. Zatim se postavljaju bočne armature i naliva beton za spoljašnje zidove.

Kada beton očvrsne zidovi se sa spoljnje strane premažu resitolom i prvo se zavari na zidove izolacija sa dna, a nakon toga izolacija na zidove, tako da prekrije izolaciju sa poda. Unutrašnje zidove treba pregletovati vodootpornim cementom.

Često se septičke jame ne betoniraju već zidaju. Jama mora biti nepropusna, da u nju ne ulaze podzemne vode od obilnih kiša i otapanja snega.