Kako da pravilno održavamo klavir ili pijanino?

Posedujete klavir ili pijanino? Razmišljate: trebalo bi da ga malo doštimamo ili sredimo, ne zvuči isto kao ranije, raštimovan je? To su česta pitanja i česte potrebe. S obzirom da su u proseku instrumenti u Srbiji u privatnom ali nažalost i u institucionalnom vlasništvu stariji od 20 godina, neophodnost redovnog održavanja je stalno prisutna. O tome kako da vaš instrument zvuči u najboljoj mogućoj „formi“ ili da iz njega izvučete maksimum „mogućeg“, govori klavirski tehničar Akademije Umetnosti u Novom Sadu, Miodrag Miša Blažević , čovek sa ogromnim iskustvom.

* Koliko dugo radite ovaj posao i gde ste sve sticali znanje i iskustvo?

Ove godine slavim punih trideset godina bavljenja klavirskim poslom. Obučavao sam se na raznim mestima, kod vrhunskih majstora koji su bili u našoj zemlji kao što je gospodin Mario Bjelanović, u inostranstvu u malim radionicama sarađujući na raznim projektima i raznim majstorima tehničarime klavira ali i u sklopu oficijalne obuke koju organizuje kompanija „Kawai Pianos“ za svoje tehničare klavira. Dugo godina sticao sam iskustvo kao tehničar u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“ iz Novog Sada, Muz. školi „ Josip Slavenski“ Novi Sad, kao zvanični štimer Muzičke Omladine znači i festivala NOMUS, Srpskog Narodnog Pozorišta, Radio Novi Sad i Studio-M, Akademije Umetnosti u Novom Sadu i širom Srbije kao zvanični saradnik i tehničar kompanije SMS Music doo - Kawai klaviri Srbija.

Kao i svi počeci bilo je teško, pogotovo su male mogućnosti zvaničnog obrazovanja u ovoj struci, pa smo prepušteni svojoj upornosti i svom entuzijazmu, kradući i učeći polako, korak po korak, nabaljujući literaturu koja je uglavnom na Nemačkom ili gledajući velike i iskusne majstore kako rade i na koji naćin rešavaju probleme. Velika pomoć u sticanju znanja i iskustva je bilo i to što sam dugogodišnji prijatelj mnogih poznatih pijanističkih veličina od kojih sam saznao najviše i najiskrenije o njihovim potrebama i željama.

* Šta je to što prvo zapazite i proverite na svakom instrumentu pre početka rada?

Ono što se prvo zapazi na svakom instrumentu, osim stanja koji vizuelno možemo da ustanovimo je i stanje koje govori o tome da li je instrument redovno održavan ili ne. Ukoliko je instrument redovno održavan, same intervencije su svedene na minimum pa je time i cena takve regulacije i štimovanja puno pristupačnija. Mnogi klaviri koji su redovno održavani, bez obzira na svoju starost zvuče dobro, melodično i precizno. Nažalost, s obzirom na priličnu prosečnu starost instrumenata u Srbiji uz takođe prosećno neodržavanje istih, kao rezultat dobijamo nizak nivo kvaliteta raspoloživih klavira. To naravno utiče na edukativni ali i izvođački novi pijanizma u našoj zemlji. Kada se sretnem sa takvim instrumentima (veoma često), ostaje nam prva procena i analiza „isplativo/neisplativo“ kod konkretnog primerka, otvoreni razgovor sa vlasnikom i savet oko koraka koje bi trebalo preduzeti.

Reč štimovanje je u stvari nešto što je sve ali ne samo štimovanje. Radnje koje dovode do samog čina štimovanja (regulacija, razne sitne ili krupne popravke, intoniranje itd.) su znatno važnije i dovode instrument u stanje da je samo štimovanje svrsishodno. Takođe, što je instrument boljeg i uglednijeg proizvođača, to je i intervencija uspešnija i isplativija. Kod tzv.“no name“ klavira, često sama intervencija može da bude skuplja od same vrednosti instrumenta. Zbog toga je moj savet da se ljudi opredeljuju za poznate proizvođače, pogotovo ako razmišljaju da kupe polovni instrument. Oni su napravljeni od najkvalitetnijih materijala i poseduju konstrukciju zasnovanu na višedecenijskim iskustvima.

* Kada smo kod održavanja instrumenta, koliko često je neophodno da se rade regulacije, menjaju dotrajali delovi, štimuje?

Svaka neophodna intervencija iziskuje i periodične aktivnosti. Drugim rečima u skladu sa učestalošću sviranja na nekom instrumentu potrebno je pre ili kasnije uraditi neku od intervencija. Tu pre svega razlikujemo instrumente koji su u privatnom vlasništvu i one koji su u vlasništvu edukativnih institucija. Naravno da kućni instrumenti imaju manje izraženu potrebu da se na njima rade češće zahvati nego na klavirima u školama ili akademijama.

Za sve radnje postoje određena pravila. Klaviri koji se sviraju deset do dvanaest časova dnevno imaju daleko intenzivniji tretman nego manje korišćeni. Regulacija mehanike, kontrola ispravnosti, neka sitna provera i podešavanje bi trebalo da se radi na svaka dva do tri meseca. Intoniranje čekića na takvim instrumentima bi trebalo da ima interval od tri do šest meseci. Šmirglanje ili ravnanje glava čekića sa intoniranjem bi trebalo da se radi na dve godine obavezno, ukoliko želimo da zadržimo melodičan ton dovoljne mekoće, koji podseća na zvuk novih instrumenata.

U svetu je uobičajeno i da se vrši kompletna zamena žica, pogotovo na koncertnim instrumentima svakih pet do šest godina, jer čelik koji je pod visokom tenzijom vremenom gubi svojstvo, a paralelno sa tom radnjom menjamo i garnituru čekića.

Štimovanje je u intervalu od mesec dana do dva puta godišnje. Kućni instrumenti imaju interval od šest meseci, dok svi drugi instrumenti u institucijama moraju da se drže pod redovnim štimom, što znači štimovanje i mala neophodna regulacija na svakih mesec dana! Koncertni klaviri u dvoranama moraju da budu održavani i kontrolisani na svakih nekoliko dana, kao i pred svaki koncert. U svakom slučaju odnos između rada u institucijama i kućnih instrumenata je 4 na prema jedan. Ako je nešto neophodno da bude urađeno u instituciji na šest meseci to je za kuću na dve godine.

* Kakvi klimatski uslovi su podrazumevani izrekom odgovarajući?

Pre svega instrumenti koji su urađeni od plemenitih materijala kao što je drvo, imaju potrebu da budu lišeni velikih temperaturnih šokova, koji utiču na širenje i skupljanje drveta. Izuzetno je važno da su udaljeni od izvora toplote i što dalje od prozora, mogućeg direktnog uticaja sunca na njih itd. Procenat vlage između 40% i 65% je nešto što bismo morali da držimo pod kontrolom. Danas postoje razni uređaji koji mere važnost ali i omogućavaju regulaciju.

Najbolji i najjeftiniji način za održavanje vlage u prostoru je da se u blizini klavira drži neka činija sa vodom, pogotovo u periodu kada se u prostoriji greje. Takođe, proizvođači klavira u poslednjih dvadesetak godina u samu mehaniku inkorporiraju materijale karbonskog porekla koji su manje zavisni od procenta vlage i promena temperature, kao što je slučaj sa klavirima kompanija Kawai i Mason & Hamlin.

* Kako da procenimo vrednost nekog instrumenta?

Na vrednost nekog instrumenta utiče više faktora. Opšte stanje, kvalitet mehanike, žica i čekića. Da li je to klavir svetski prepoznatljivog brenda ili ne? Kvalitet ugrađenih materijala kod poznatih firmi je na visokom nivou, tako da možete biti sigurni da će vas duži niz godina uz adekvatno održavanje i uspešno služiti. U svakom slučaju nov instrument je najbolje rešenje. Na našem tržištu postoji odlična ponuda klavira dve najveće kompanije na svetu koje se bave proizvodnjom i razvojem klavira, a samim tim su i najcenjenije u današnje vreme. To su Kawai i Yamaha. Nabavkom nekog od ovih novih instrumenata i njihovim pravilnim održavanjem imaćete vrhunski instrument dugi niz godina.

* Da li je digitalni klavir moderna zamena za akustični instrument?

Digitalni klaviri postoje već više od trideset godina. Oni su u neku ruku stepen ka dobrom akustičnom instrumentu ali nikako i potpuna zamena. Potrebe ljubitelja klavirske muzike i učenika muzičkih škola mogu u potpunosti da zadovolje ali pravi klavirski zvuk, koji se stvara sa preko 9000 različitih komponenti ugrađenih u klavir, teško može da se simulira. Digitalni klaviri bez sumnje imaju značajnu prednost u odnosu na akustične, možete da ih utišate, prenosivi su, imaju mogućnost sviranja na slušalice, uvek štimaju itd. Ali klavirska kreacija je i ono što svaki pijanista na različiti način stvara na svakom pojedinačnom instrumentu. Sinergija između pijaniste i mogućnosti instrumenta su neponovljiva avantura, koja čini svaki pijanistički nastup predivnim i nezaboravnim doživljajem.