Udoban život u recikliranoj kući

ŽIVIMO u vreme kada je količina otpada ozbiljno počela da ugrožava kako životni prostor, tako i živi svet na Zemlji. I ako se svest o tome iz dana u dan podiže, potrebno je i dalje apelovati na to da se u svakodnevnom životu koristi što je više moguće recikliranih materijala, kako bismo uspeli da sačuvamo nešto od prirodnih resursa koji su nam ostali.

Svakodnevno je oko nas sve više odbačene plastike, gume, stakla i sličnih materijala, koji bi nakon procesa reciklaže mogli da se ponovo koriste, na primer u gradnji objekata, a pritom da budu istog kvaliteta kao i “originali”.

Gradnja ovakvim materijalima svakako bi bila jeftinija jer se reciklažne sirovine prodaju po znatno nižim cenama. Pored finansijske, velika je uloga u zaštiti životne sredine sa više aspekata: ne troše se energenti za izradu novih materijala, umanjuje se emisija štetnih gasova i svakako smanjuje količina otpada.

Kao građevinski materijal se može iskoristiti bukvalno sve, a to na kraju najviše zavisi od maštovitosti onog ko gradi. Ovde se ipak nećemo baviti ekstremima kao što su objekti sagrađeni od četkica za zube, farmerki i slično, pažnju ćemo obratiti na ono što se može izvesti od recikliranog stakla, betona, plastike, gume...

Odličan primer ovakve gradnje predstavlja nedavno završena kuća u Danskoj koja je u potpunosti izgrađena od recikliranih ali i otpadnih materijala. Za konstrukciju objekta su iskorišćena dva transportna kontejnera. Krov je napravljen od listova recikliranih aluminijumskih limenki, a fasada od presovanog granulovanog papira. Kuhinjski pod je od plutanih pampura, a kupatilske pločice od recikliranog stakla. Zidovi i podovi u kući su prekriveni pločama od presovane piljevine.

Iako bi moglo da deluje da korišćenje recikliranih materijala može za rezultat da ima neuglednu građevinu, u ovom slučaju to nikako nije tačno. Uz to što je kao finalni produkt nastala lepa i moderna kuća, ona je i energetski efikasna.

Ono što nekome predstavlja otpad, neko drugi može pretvoriti u ostvarenje sna. Krajem devedesetih godina 20. veka, Ričard Sovi je počeo izgradnju od otpadnog materijala: od plastičnih flaša, bambusa i dasaka koje je sakupio sa meksičkih obala, napravio je dvospratnu kuću i tri ostrva koje je zaštitio zidovima od peska.

Sakupio je 125.000 plastičnih flaša koje je stavljao u reciklirane džakove za voće, a preko njih ređao drvene palete kako bi napravio plutajuću platformu. Na platformi je sagradio kuću, koja potrebnu električnu energiju dobija od solarnih panela, ima kompostni toalet, kao izvor vode koristi sakupljenu kišnicu.

Poznati su primeri gradnje od recikliranih prozora. Na ovaj način se mogu formirati prelepe staklene bašte u vikendicama u prirodi.

Staklenim bocama je već građeno kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Može se reći da su pivske flaše postale jedan od osnovnih materijala u zelenoj izgradnji. Njima je lako graditi, cena sirovine je niska, a novosagrađenom objektu pružaju veliku količinu prirodnog svetla i odličnu izolaciju.

Odličan primer gradnje pivskim flašama je budistički hram, takozvani Hram od milion boca na Tajlandu, izgrađen 1984. Iako se u budizmu konzumiranje alkohola smatra grehom, monasi su sakupili oko 1,5 miliona braon i zelenih pivskih flaša i napravili ceo kompleks od 20 objekata koji uključuje hram, kuće, prostore za odmor, krematorijum...

U poslednje vreme jedan od omiljenih recikliranih materijala je karton, od koga je moguće napraviti i objekte velikih dimenzija i različitih namena kao što su crkve i izložbeni paviljoni. Objekti se prave od desetina slojeva kartona koji su povezani superlepkom.

ZEMLjA I SLAMA

KOMBINACIJA zemlje i slame je kroz istoriju bila jedan od glavnih načina za formiranje zidova objekata. Još ako ovim tradicionalnim prirodnim materijalima dodamo odbačene automobilske gume koje ispunjavamo mešavinom zemlje i slame, dobićemo odličan izolacioni materijal za gradnju.