Kako prepoznati iščašenje viličnog zgloba

UKOLIKO nakon naglog otvaranja usta, škrgutanja ili stezanja zuba iznenada osetite snažan bol na kraju donje vilične kosti, nemojte ga zanemariti, već odgovor potražite kod lekara. Na osnovu poznatih iskustava većina radi upravo suprotno. Uglavnom refleksno pritiska tačku u podnožju ušne školjke ne znajući šta se dogodilo, a ako se ne ponovi, na bol obično zaborave. Međutim, ukoliko bol počne da se javlja učestalije, pomeranje vilica postaje otežano. To već predstavlja ozbiljniji problem.

Zašto pomeranje vilica postaje otežano, objašnjava maksilofacijalni hirurg profesor dr Nebojša Jović, iz "Intertim" poliklinike:

- Otežano može biti, jer dolazi do istegnuća ili iščašenja viličnog zgloba. Ovakav odgovor lekara kod većine izaziva zbunjenost, jer ne znaju da je tako nešto moguće. Međutim, podaci govore da više od 70 odsto osoba ima nepotpuno iščašenje sa pratećim tegobama, ali ne toliko izraženim da bi se obratili za pomoć lekaru. Manji procenat ima ozbiljnije zdravstvene tegobe zbog kojih su prinuđeni da zatraže medicinsku pomoć.

* Zbog čega do ovakvih neprijatnosti dolazi?

- Da bismo razumeli šta se tačno dešava, moramo da znamo kako se vilica ponaša. Donja vilica je jedina pomična kost glave koja se u zglobu pripaja sa drugim kostima. A od svih zglobova tela, vilični ima najveći radni učinak. Aktivan je kada se govori, kada se žvaće, kada se prikazuju različita emocionalna stanja, ali i kada se zeva, peva, škrguće ili stežu zubi... Da bi mogla da obavlja sve ove kompleksne funkcije, donju vilicu drže takozvani maseterični i temporalni mišić, koji su najjači u telu. Znači, po prirodi stvari, donja vilica trpi veliko opterećenje.

* A šta je sa viličnim zglobom?

- Vilični zglob je obavijen kapsulom u kojoj se nalaze završeci senzitivnih, odnosno osećajnih nerava. Upravo zbog njih svaka neuobičajena promena u zglobu donosi bol. Zglob je, zapravo, kao klackalica. Kada se u njegovoj statici promeni pritisak na kapsulu ispoljava se bol. Promena statike u određenom trenutku može da se javi zbog svih navedenih razloga, a dugoročna i trajna je zbog gubitka zuba. Podsećanja radi, u Srbiji do 30. godine stanovništvo u proseku gubi osam do deset zuba, pa je i problem mnogo veći nego što se u prvi mah pretpostavlja. U takvoj situaciji remete se postojeća anatomska ravnoteža i zagrižaj, zbog čega dolazi do iritacije nerava. Stalno je prisutan pritisak na zglob, a meniskus, koji i ovde postoji, ubrzanije se troši, što se na kraju manifestuje hroničnim bolom.

* Kako se bol ispoljava?

- U početku bol je trenutan i javlja se samo pri žvakanju ili govoru. Tek kasnije postaje hroničan i neprekidan. Snažan bol se obično javlja u predelu ispred uva, a može da se širi i prema vratu. Ovo je važno prilikom uspostavljanja dijagnoze, jer i neki druga patološka stanja imaju sličnu bolnu manifestaciju. Stomatolozi imaju značajnu ulogu u dijagnostikovanju, jer ovi zdravstveni problemi primarno pripadaju njihovom domenu rada. Sklonost ispadanju, ili ispadanje viličnog zgloba, najčešće se javlja posle dugih stomatoloških intervencija, postavljanja implantata ili nekih drugih zahtevnih radova.

* Koji je način za rešavanje ovog neprijatnog problema?

- Uspostavljanje rane dijagnoze je ključan momenat, a uz posebne vežbe, način ishrane i fizikalnu terapiju, problemi u viličnom zglobu u značajnoj meri mogu da se saniraju. Vežbama se ojačavaju mali mišići koji se pripajaju u okolini zgloba, pa se tako ojačava i održavanje zgloba na svom mestu. Ishrana u određenom periodu treba da je tečna i kašasta, da bi se zglob poštedeo preteranog otvaranja usta, kao i velikog i snažnog zagrižaja. Hirurškim putem problem ne može da se reši zbog anatomske komplikovanosti viličnog zgloba. Samo u izuzetno teškoj situaciji sa izraženim degenerativnim promenama, primenjuje se hirurško lečenje i eventualno postavljanje veštačkog zgloba.

* Šta savetujete?

- Čim se javi i najmanji bol u predelu viličnog zgloba, treba konsultovati stomatologa i maksilofacijalnog hirurga. Jer, samo blagovremeno rešenje akutnog problema može da spreči dugoročne i ozbiljne komplikacije. Ustaljene loše navike treba da se menjaju. Od zagrižaja pa nadalje. Šta to znači? Normalno otvaranje usta je od dva i po do tri santimetra. U trenucima besa, uzimanja velikih zalogaja ili neke druge aktivnosti ustima oni su mnogo veći. Ako se u kontinuitetu ponavljaju, sigurno doprinose "habanju", a na kraju i ispadanju zgloba. Ukoliko spontano ne može da se uspostavi kontrola prilikom otvaranja usta, postoji i drugi način. Na zube se postavljaju takozvane šine, sa malim gumicama sa strane, koje onemogućavaju preterano otvaranje usta.

BRUKSIZAM

Škrgutanje ili stiskanje zuba, poznato kao bruksizam, često je uzrok pomeranja i ispadanja viličnog zgloba iz ležišta. Radi se o nesvesnoj reakciji koja se ispoljava uglavnom noću tokom spavanja. Istina, neke osobe škrguću zubima i danju. Ovakvo ponašanje karakteristično je za napete i nervozne. Uzrok može biti i stres, ali i reakcija na teskobu i loš zagrižaj. Može biti i nekarakteristična propratna pojava pojedinih lekova iz reda antidepresiva. Sklonost ka bruksizmu pojačava i kontinuitrano konzumiranje alkohola, ali i kofeina.

Ukoliko je bruksizam poprimio ozbiljne razmere, može da dovede ne samo do disfunkcije viličnog zgloba, već i do ozbiljnih zubnih oštećenja, nejasnih jutarnjih glavobolja i neobjašnjivih bolova lica. Bruksizam se prepoznaje po ritmičnim kontrakcijama viličnih mišića, koji su u jutarnjim časovima naročito napeti i bolni.

Ovo stanje može da postane hronično ako je uzrokovano nerešivim stresnim životnim situacijama. Ukoliko je uzrokovano dentalnim problemima prestaće kada se problemi zuba reše ili poprave. Ako je nastalo kao posledica stresa trebalo bi potražiti pomoć psihoterapeuta, uz učenje metoda za opuštanje. Treba smanjiti konzumiranje cigareta i kafe. Postoje i lekovi za opuštanje mišića koji olakšavaju grč stisnute i premorene vilice. Stomatolog može da propiše i zaštitnu foliju koja se tokom noći stavlja preko zuba, pa se na taj način sprečava pomeranje i njihovo oštećenje izazvano škrgutanjem - objašnjava dr Jović.