Kendo brusi um i telo

Beograd je pre tri nedelje bio domaćin 29. Evropskog prvenstva u kendu, što pokazuje da je veština japanskog mačevanja u Srbiji postala "više od igre". Ona je sada i zvanično na pijedestalu borilačkih sportova koji savršeno bruse um i telo. Ali da kendo nije rezervisan samo za profesionalne sportiste, već i rekreativcima može da unese brojne privilegije u život, primer je Jefimija Kolašinac iz Vrbasa.

Sagovornica "Života plus" tvrdi da je zahvaljujući japanskom mačevanju poboljšala fizičku kondiciju, osnažila telo, popravila držanje, ojačala leđa, izoštrila um, oslobodila se negativne energije i izbacila stres. A, kako u gradu u kojem živi nema kendo kluba, bez problema prelazi 100 kilometara do Novog Sada i nazad da bi vežbala borilačku veštinu sa Dalekog istoka. Izračunala je da je za četiri godine u tu "svrhu" prešla oko 23.000 kilometara, pa u šali dodaje da je to bezmalo razdaljina od Srbije do Japana i nazad.

* Da li je predrasuda da su borilačke veštine, pa i kendo, rezervisane samo za ljude sa "snažnijom" energijom, koja se ponekad tumači i kao ratoborna?

- Ironično, ja sam krenula na kendo jer sam bila primer suprotan od te predrasude. Nisam se zauzimala za sebe i izbegavala sam konflikte, i kada je trebalo i kada nije. Rešena da to promenim, odlučila sam da krenem na neku borilačku veštinu, a izbor je kasnije pao na kendo. Trebalo mi je nešto da me opusti, osnaži telo, ojača um i podigne samopouzdanje.

* Šta kendo konkretno "radi" telu?

- Poboljšava držanje, jača noge, ruke i abdomen, što sve zajedno rasterećuje kičmeni stub, jer mišići preuzimaju teret nošenja tela na sebe. Gotovo svi brzo primete i estetski momenat. Uprkos čučnjevima i sklekovima, meni su pre kenda butine i ruke bile "kritična" tačka, a sada svi primete lepo oblikovane noge i ruke, koje su taman toliko mišićave da bi bile fino zategnute, ali i dalje ženstvene. Budući da je leva strana tela u kendu "glavna", a da je za većinu nas ona nedominantna, vežbajući, vremenom dolazi do bolje umreženosti leve i desne strane mozga - što je odlična prevencija demencije.

Kendo trening

* U koje stanje uma nas dovodi ako mu se pravilno i istrajno posvetimo?

- Borbe u kendu su veoma dinamične. Tu nema vremena za oklevanje, pa ni za razmišljanje. Upravo tako se i izdigao izraz shikai koji označava "četiri stanja uma koja treba izbegavati" ili "četiri bolesti srca", a to su iznenađenost, strah, sumnja i zbunjenost. Imajte u vidu da su bilo koja od njih za samuraja značila i potencijalnu smrt u borbi. Suprotno stanje od ovoga je heijo, što bi značilo da čovek uprkos spoljnim pritiscima treba da bude opušten i ispoljava svoju pravu prirodu (autentičnost). Iznenađenost je, inače, stanje nepripremljenog uma!

Ako te protivnik iznenadi, nećeš odreagovati na vreme. Strah se ovde tumači kao prirodna reakcija na nešto nepoznato i naziva se ubicom uma, uz jasnu poruku da je to samo iluzija. Sumnja i oklevanje nisu ništa manje pogubni, jer ako sumnjamo u odluke ili postupke, nećemo biti u stanju da kvalitetno uradimo ono što hoćemo. I, na kraju, zbunjenost - ako nam um nije fokusiran, miran i odlučan, previše ćemo da brinemo šta treba da uradimo i koji je naš sledeći pokret, a to će dovesti do zamagljenja, pa nećemo moći da predvidimo šta dalje sledi. Izučavajući kendo, vežbamo za stvarne situacije u životu. Za život.

Bokeni

* Čuveni antropolog Karlos Kastaneda je objasnio koliko su borilačke veštine moćne, jer se njima prevazilaze strahovi. Kako se to dešava?

- Mogu da kažem ono što je reklo hiljadu njih pre mene - da se svaki strah prevazilazi suočavanjem. Štos je samo u tome da naučite da iskontrolišete sebe da bi vaš duh bio miran i da uradite ono što treba uprkos tome što se plašite! Osećaj posle toga vredan je svih neprijatnosti i strepnji koje nosi suočavanje sa onim od čega imamo strah. Uostalom, u kendu su bitne posvećenost i istrajnost. Samim tim što ste toliko puta došli na trening, već ste naučili šta su red, rad i disciplina.