Zbog gledanja u ekran sve više kratkovide dece

ŠKOLSKA miopija, koja je pre nekoliko decenija bila "rezervisana" za tinejdžere koji su mnogo vremena provodili uz knjigu i učenje, sada je sve češća i kod šestogodišnjaka. Na redovnim lekarskim pregledima pred polazak u školu oftalmolozi sad imaju mnogo više kratkovide dece nego pre desetak godina..

U intervjuu, za "Novosti", dr Ljiljana Maksić Matić, oftalmolog Doma zdravlja "Voždovac", kaže da problem sa vidim sada ima od 35 do 40 odsto dece. To znači da svako treće dete u razredu ima neku anomaliju, iako za to ne postoji genetska predispozicija. Nedijagnostikovani problemi se izražavaju u vidu peckanja, treptanja, žmirkanja, nepreciznosti u pokretima.

* Koji problemi sa vidom su najčešći?

- Kratkovidost je anomalija koja se najčešće pojavljuje u školskom uzrastu, često upravo kod dece koja su u ranom detinjstvu prvo bila dalekovida. Osim toga, to su refrakcione anomalije, dalekovidost i astigmatizam.

* Šta je razlog za sve češću pojavu kratkovidosti?

- Upotreba tableta, telefona i duži periodi gledanja televizije pre šeste godine života, u periodu kada još nije formiran binokularni vid, doprinosi razvoju poremećaja i povećanom broju kratkovidih, pokazuje dugogodišnja praksa. Još nije zvanično potvrđeno, ali pokazalo se da dugo gledanje u ekran dovodi do naprezanja očnih mišića, što je glavni uzrok miopije.

* Kako ekran utiče na dečji vid?

- Kada malo dete duže gleda u ekran, odnosno na blizinu, oko akomodira, menja se očna osovina, sočivo se ispupčava, sužava se zenica. To dovodi do zamora mišića oka, koji još nisu završili svoj razvoj. Takva stanja su praćena crvenilom, otokom kapaka, suzenjem, ponekad nemogućnošću fokusiranjem predmeta, smanjenom osetljivošću na boje i glavoboljama, na koje nam se deca uglavnom žale. Što ranije dete počne sa nekontrolisanim gledanjem u ekran, veća je mogućnost nastanka problema.

* Koji su problemi bili prisutni proteklih decenija,a danas više nisu tako česti?

- Od kada su uvedeni preventivni pregledi od prvog meseca do 14 godine života, omogućena je ranija dijagnostika razrokosti, glaukoma i katarakte. U proteklim decenijama postojao je stav da sa operacijom katarakte i ugrađivanjem sočiva treba sačekati određeni period. Rana dijagnostika i mogućnost upotreba viskosofisticiranih kompjuterskih aparata na redovnim sistematskim pregledima, povećala je mogućnost sprečavanja slabovidosti i gubitka vida.

* U kom uzrastu dete treba da obavi prvi pregled?

- Obavezan je redovan očni pregled od navršene četvrte godine. U tom periodu deca su sposobna za saradnju i formira se binokularni vid, odnosno sinhronizovani pokret očnih jabučica. Ako postoje refrakcione anomalije, latentna, manifesna ili totalna dalekovidost, kratkovidost ili razrokost, u ovom periodu se uspešno rešavaju. Za ovakve probleme kasno je čekati da prvi pregled bude pred polazak u školu, jer se tada anomalije teško ispravljaju ili se ne mogu popraviti. Ako roditelj primeti problem već u prvim mesecima života deteta, pregled treba da se obavi kod oftalmologa, bez ikakvog odlaganja.

* Koje očne bolesti su najopasnije i moraju da se leče pre polaska u školu?

- Kongenitalna oboljenja, katarakta, glaukom i tumori oka. Do treće ili četvrte godine života, svaka refrakciona anomalija i akomodativni strabizam pravilnom korekcijom sočivima mogu da se isprave. Kod hipermitropije ponekad mogu da se skinu naočare, kod miopije da se uspori proces rasta dioptrije, a kod astigmatizma da se sačuva vidna oštrina.

* Kako se problemi ispravljaju?

- Anomalije treba na vreme korigovati konveksnim sočivima, sabirnim i cilindričnim staklima, kojima se dobija dobra vidna oštrina. Akomodacioni strabizam rešava se korekcijom ili zatvaranjem oka, po potrebi i operativno. Problem je što se često previdi anizometropija, gde jedno oko ima očuvanu vidnu oštrinu, a drugo refrakcionu anomaliju koja na vreme nije prepoznata i korigovana, što može da dovede do slabovidosti.

* Da li su neka deca u posebnom riziku od problema sa vidom?

- Treba posebno pratiti razvoj vida kod prevremeno rođene dece koja su imala manje od 1.500 grama na rođenju, ili dece čiji roditelji imaju pozitivnu oftalmološku dijagnozu.

ODMARANjE OČIJU SVAKIH 20 MINUTA

* MOŽE li da se prevenira kratkovidost kod dece?

- Do šeste godine trebalo bi izbegavati gledanje u ekran televizora, telefona i kompjutera. Deci od šeste godine može da se dozvoli korišćenje aparata maksimalno 30 minuta. Školska deca koja koriste kompjuter u nastavi, treba da odmaraju oči na svakih 20 minuta, tako što će gledati u daljinu veću od šest metara ispred sebe, u trajanju od 20 sekundi. Na taj način se radi muskularni trening i opuštanje mišića koji su bili u grču. Osvetljenost prostorije treba uskladiti sa svetlošću računara, tako da nema velikog kontrasta, dok udaljenost od kompjutera treba da bude od 50 do 70 centimetara.