Treba nam skrining za cističnu fibrozu

OBOLELIMA od cistične fibroze, retke bolesti pluća, od prošlog meseca na recept, o trošku zdravstvenog osiguranja, dostupan je i drugi inhalacioni antibiotik. Za razliku od prethodnog koji je u tečnom stanju, novi antibiotik je u prahu. Prednost je što je njegova primena dosta brža i komfornija, a sprečava razvoj životno ugrožavajuće infekcije.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Predrag Minić, pulmolog Instituta za majku i dete "dr Vukan Čupić", kaže da je nevolja što je novi antibiotik u prahu na recept dostupan samo za decu, a trećina od 250 obolelih od cistične fibroze u Srbiji su punoletni pacijenti:

- Smatram da bi ovaj lek trebalo da bude dostupan za sve obolele, jer im je on od vitalnog značaja, dakle, moraju da ga koriste.

* Zašto je inhalacioni antibiotik u prahu komforniji za primenu od tečnog?

- Pacijenti koji boluju od cistične fibroze svakodnevno moraju da sprovode višečasovnu terapiju. Pre inhaliranja oni najpre piju lekove koji proširuju bronhije i koji ih oslobađaju od sekreta u plućima. Zatim čekaju da ovi medikamneti počnu da deluju. Potom se inhaliraju pomoću aparata u koji dodaju tečni antibiotik. Za razliku od tečnog, ovaj u prahu se primenjuje jednostavnim brzim udahom i deluje već za desetak minuta.

* Šta je cistična fibroza i da li je reč o bolesti dece ili odraslih?

- Cistična fibroza je retka bolest pluća, ali najčešća od svih retkih bolesti. To je bolest koja se nasleđuje, vezano za samo jedan gen, i značajno narušava kvalitet života. Nekada se računalo da je to dečja bolest, jer je do pre nekoliko decenija malo obolelih doživljavalo drugi ili treći rođendan. Danas, imamo potpuno drugu situaciju. U svetu više od polovine pacijenata sa cističnom fibrozom su odrasli, a kod nas više od trećine. Najstariji pacijent u Srbiji na pragu je šeste decenije.

* U kom uzrastu se cistična fibroza dijagnostikuje i koji simptomi upućuju na bolest?

- Cistična fibroza se prepoznaje u ranom dečjem uzrastu po kombinaciji disajnih i stomačnih simptoma. Kod deteta je prisutan "sitan", neprekidan kašalj, a stolica je masna. I pored toga što dete dobro jede, ne napreduje. U zemljama koje imaju neonatalni skrinig na ovu bolest ne čeka se da se simptomi ispolje. Oni bolest detektuju već 45 dana po rođenju, a kod nas se dijagnoza cistične fibroze postavlja u proseku tek kada dete napuni devet meseci. Bilo bi znatno drugačije kada bismo i mi uveli neonatalni skrining. Jer, značajan broj dece dok im se ne postavi precizna dijagnoza i odredi terapija već imaju bakteriju pseudomonas aeruginosa u plućima, što im komplikuje dalje lečenje, a može i život da im skrati.

* Zašto Srbija nema neonatalni skrining na cističnu fibrozu?

- Mi smo skrining program već isprobali pre 12 godina, ali još nije uveden, iako smatram da je neophodan. Taj program nikako ne uvećava troškove primene. Analiza krvi se, inače, radi svakom novorođenčetu kod nas u Institutu. Samo bi trebalo pridodati i ovu genetsku analizu. Činjenica je da rano otkrivanje bolesti sprečava lošu uhranjenost, slab razvoj mozga, anemiju, kao i to da partneri dobiju i drugo obolelo dete... Osim toga ne ispoljava se cistična fibroza kod svakog deteta na isti način, pa često može prvobitno da se pomisli na astmu i hroničan bronhitis, čime se takođe gubi dragoceno vreme za primenu terapije.

* Osim inhalacionih antibiotika, koji drugi lekovi se koriste za lečenje ovog oboljenja i da li su dostupni?

- Najbitnijih lekova za cističnu fibrozu kod nas ima, ali nedostaju određeni vitamini. Možda zvuči beznačajno, ali ti vitamini obolelima od cistične fibroze nisu pomoćno lekovito sredstvo niti dodatak ishrani, već vrlo važan deo obavezne terapije. Što se tiče novog inhalacionog antibiotika u prahu, on sprečava infekciju izazvanu bakterijom pseudomonas aeruginosa, koja može da dovede ne samo do pogoršanja bolesti i ostavi trajne posledice, već može da bude i fatalna.